Баксузна бројка
Стари Римљани били су веома сујеверни. Поред многих ствари, нису волели број 17. Одговор на питање зашто, прилично је сложен.
Бројку седамнаест Латини су писали са четири слова: прво је било „X”, што значи десет, онда „V”, што значи пет, и, на крају, са два слова „II” – односно два. Међутим, кад се бројка седамнаест, у латинском, разбије на слова и преуреди, може да испадне реч „викси”, а то је значило „живео”, „проживео”.
Ето, због тога им се број 17 није допадао.
А сад нешто сасвим друго.
Раџа Муња, односно краљ индијске државе Малва, волео је да ратује против свог суседа, раџе Таила Другог, владара државе Годавари. Раџа Муња је у тим ратовима шеснаест пута побеђивао и заробљавао Таила Другог. Пуштао га је на слободу да би, после неколико месеци, или година, поново заратио и побеђивао. Истеривао је, тако, неке своје комплексе.
И онда, у седамнаестом рату, победио је владар Годаварија. Победио је и заробио свог дугогодишњег и упорног непријатеља. И, није се угледао на свог противника – доста му је било свега. Погубио је Муњу и… после тога, настало је раздобље дугогодишњег мира између суседних земаља.
Да ли је ово прича са срећним крајем или не? Зависи са чије тачке гледишта посматрамо ствар. И, не знам да ли баксузна бројка седамнаест има ту неки утицај.
Извор: Политикин Забавник