Uporedna istorija dva američka predsenika, Abrahama Linkolna i Dzona Kenedija.

--------------------------------------------------------------------------------------
Abraham Linkoln je izabran u Kongres 1846.
Dzon F. Kenedi je izabran u Kongres 1946.
--------------------------------------------------------------------------------------
Abraham Linkoln je izabran za predsednika 1860.
Dzon F. Kenedi je izabran za predsednika 1960.
--------------------------------------------------------------------------------------
Obojica su posebno bili angažovani oko ljudskih prava.
Supruge obojice su izgubile po jedno dete dok su živeli u Beloj kuci.
--------------------------------------------------------------------------------------
Obojica su ubijena u petak.
Obojica su upucana u glavu.
--------------------------------------------------------------------------------------


A sada nešto stvarno čudno:

Linkolnova sekretarica se prezivala Kenedi.
Kenedijeva sekretarica se prezivala Linkoln.
--------------------------------------------------------------------------------------
Obojicu su ubili atentatori sa juga SAD.
Obojicu su nasledili predsendnici sa juga SAD koji su se prezivali Džonson.
--------------------------------------------------------------------------------------
Endru Džonson koji je nasledio Linkolna rođen je 1808.
Lindon Džonson koji je nasledio Kenedija rođen je 1908.
--------------------------------------------------------------------------------------
Džon Vilks But koji je ubio Linkolna rođen je 1839.
Li Harvi Osvald koji je ubio Kenedija rođen je 1939.
--------------------------------------------------------------------------------------
Obojica atentatora su bila poznata po sva tri imena.
Imena obojice (na engleskom) imaju po petnaest slova.
--------------------------------------------------------------------------------------


A sada sedite!

Linkoln je ubijen u pozorištu "Ford".
Kenedi je ubijen u kolima marke "Linkoln" koju pravi fabrika "Ford".
--------------------------------------------------------------------------------------
I But i Osvald su ubijeni pre nego što im je suđeno.
--------------------------------------------------------------------------------------


I nešto škakljivo za kraj:

Linkoln je ubijen u pozorištu, a ubica je pobegao u skladište.
Na kenedija je pucano iz skladišta, a ubica je pobegao u pozorište (bioskop).

Na jednoj od bombi koje su bačene na Beograd na Uskrs 1944. godine od strane "savezničke" vojske, i koja nije eksplodirala je pisalo "Srećan Uskrs".

Prva Srpkinja koja je ušla u kafanu i popila pivo iz krigle bila je knjeginja Ljubica, a kafana se zvala "Manojlova bašta" i bila je jedno od prvih mesta u Beogradu na kojima se točilo pivo.

U Crkvi brvnari u Takovu podignut je Drugi srpski ustanak. Evo i legende o njenom nastanku:

Milenko S. Filipović piše, po kаzivаnju meštаnа, kаko je u selu bio jedаn čobаnin zvаni Porčа. Stаlno je čuvаo ovce nа mestu gde se nаlаzilа crkvа kojа je kаsnije spаljenа. Nаišli su Turci sа Rudnikа terаjući stoku, pа ugledаvši Porču povedu i njegа dа im pomogne stoku goniti. S njimа Porčа stigne do Bosne i tаmo ostаne u službi kod nekog Turčinа. Pokаže se dobаr te gа ovаj posini, а kаd Turčin umre, Porči ostаne veliko imаnje i bogаtstvo u nаsleđe. Živeo je u Sаrаjevu. Tаmo se i poturčio. Kаo bogаt čovek seti se selа u kome je odrаstаo i ovce čuvаo. Dođe u njegа i podigne crkvu nа mestu gde je onа rаnije bilа i kod koje je nekаd dаvno ovce čuvаo. Zаtim tu nаseli svoju fаmiliju Vаsilijeviće, koje su po njemu zvаli Porčići, а koji su kаsnije izumrli.

Zа priču o Porči vezаn je i neki Cvetko. Smаtrа se dа je on bio od Popovićа i dа su gа Turci, zbog togа što je bunio nаrod protiv njih, ubili i stаvili nа točаk. Mesto njegove pogibije i izvor u blizini prozvаli su Cvetkovаc. Nаrod gа je sаhrаnio nа crkvenom zgаrištu jer je crkvа u to vreme bilа spаljenа. Pričа se dа je Porčа crkvu iznovа podigаo zа dušu Cvetkovu i dа je zbog njegovog jаtаkovаnjа sа hаjducimа i Porčа bio osuđen nа velike bаtine.

Porčićа je bilo u selu Klаtičevu. Kаd je krаlj Aleksаndаr Obrenović dolаzio u Tаkovo 1891. godine, jedаn Porčić iz Klаtičevа "predаo mu je tаkovsku crkvu kаo svoju".

Draga Ljočić, poreklom iz Šapca je prva žena lekar u Srbiji.

Draga je rođena 1855. godine u Šapcu. Završila je Višu žensku školu u Beogradu, a na Velikoj školi je probavila godinu dana na prirodnjačkom odseku, posle čega je otišla u Cirih na studije medicine, koje je završila 1879. godine.

Draga, ne samo što je bila prva doktorka, već je učestvovala u svim ratovima od 1876 pa sve do povlačenja srpske vojske na Krf.

Kao što možete videti imala je uvek posla, nažalost.

Jedan je od osnivača Materinskog udruženja. Umrla je u Beogradu 1937. godine.

Kraljjica Margarita svojevremeno je pozvala pica-majstora da joj napravi to poznato jelo o kome svi pričaju. Da bi je oduševio pica-majstor je rešio da napravi picu u obliku italijanske zastave, pa je koristio origano za zelenu, paradajz za crvenu i mocarelu sir za belu boju. Pica je nazvana Margarita u čast italijanske kraljice.

Najmlađi podoficir u svetu tokom Prvog svetskog rata bio je Momčilo Gavrić.

Rođen je 1906 u Trbušnici, tako da je imao nepunih osam godina kada je počeo rat. Jednog dana otac ga je poslao kod strica da nađe zapregu, i tako ga spasao sigurne smrti, jer su u tom trenutku austrougarski vojnici upali u njegovu kuću i pobili mu celu porodicu.

Mali Momčilo je tada potražio vojsku i našao Šesti artiljerijski puk Drinske divizije, kojem se i pridružio. U devetoj godini je dobio čin kaplara, a u dvanaestoj podnarednika, kada ga je unapredio Živojin Mišić.

Učestvovao je na Solunskom frontu, gde je ranjen.

Preminuo je 1993. u Beogradu.

SVAKA MU ČAST!!! Jedna istorijska ličnost o kojoj se malo zna, a svakako vredna divljenja.

Poljski vojnici u Drugom svetskom ratu, prelazeći jednu čistinu, naišli su na dečaka sa medvedom. Malo meče im je bilo simpatično pa su ga otkupili i dali mu ime Vojtek. Vojtek je od tada postao njihov saborac koji je sa njima jeo, putovao, čak i pio alkohol. Da bi se kretao sa vojnicima, napravili su mu čak i vojna dokumenta koja je posedovao svaki redov. Dakle medved je bio punopravan vojnik.

Tokom jedne opasne i neizvesne bitke, Vojtek je posmatrao svoje drugove kako nose granate za ispaljivanje. U jednom trenutku medved se propeo na zadnje noge i sam počeo da nosi granate. Nikad ponosniji Poljaci, posle dobijene bitke dali su da se izveze amblem koji je predstavljao Vojteka sa granatom.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete