2. ČIŠĆENJE PREDMETA OD SREBRA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Ag-od latinskog argentum
Temperatura topljenja: 960 °C
Temperatura ključanja:  2162 °C
Specifična težina – 10,5 g/cm3
Tvrdoća po Brinellu - 26
Boja -  bleštavo bela

Važnije osobine- izvrstan provodnik električne struje, po kovnosti tek malo zaostaje za zlatom, osetljivo na prisutnost sumpornih spojeva u atmosferi, kao i zlato u čistom stanju premeko za preradu, zato se legira sa bakrom, kod legura za lemljenje kao dodaci dolaze cink, kadmijum i kalaj.

Važnije legure- srebro finoće 800, 900 i 925 (pod finoćom podrazumevamo količinu srebra u 1000 delova legure, ostatak po pravilu bakar), legure za lemljenje.

OPŠTA NAPOMENA: Arheološke predmete u principu rađe čistimo mehanički, a hemijskim metodama pribegavamo samo nakon što dobro promislimo o potrebi i mogućim posledicama istog. Kod novijih predmeta prvo koristimo najblaža sredstva, a tek ako ista zakažu radimo hemijskim putem ili elektrolitčki. Glavni problem kod arheoloških nalaza hloridna korozija, kod novijih sulfidna.

2.1 ČIŠĆENJE RASTVOROM NA BAZI TIOURE
100 gr tioure
15 ml hlorovodične kiseline
1 litar destilovane vode

Uronjavati predmete. Dobro isprati! Povremeno vađenje i četkanje četkicom za zube ubrzava proces! Sumlj se da tiourea izaziva kancerogenost, zato raditi u rukavicama, izbegavati dodir sa rastvorom, ne udisati prah niti plin koji se razvija za vreme čišćenja! Spomenuti plin je (sumporovodik) ujedno i zapaljiv pa zato ne raditi kod otvorenog plamena ili izvora varnica! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.2 ČIŠĆENJE ELEKTROLIZOM
50 gr natrijum hidroksida
1 litar destilovane vode

Anoda (+) od nerđajićeg čelika, predmet spajamo na minus pol (katoda/-/), cca 6-12 V, max 2 A/dm2.
Predmet mora biti potpuno potopljen u rastvor. Proces ubrzava povremeno vađenje i četkanje. Umesto natrijum hidroksida možemo koristiti i natrijum ili kalijum karbonat i natrijum tetraborat. Na kraju dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.3 ČIŠĆENJE KREDNOM KAŠOM
Najfiniju taloženu kredu i vodu pomešamo u gustu kašu. Možemo dodati i malo amonijaka ili nekog deterdženta. Nanositi četkicom za zube ili tamponom vate. Pri čišćenju ne koristiti pritisak! Dobro isprati!

2.4 KUPKA NA BAZI AMONIJAK - TIOSULFATA
150 gr amonijak-tiosulfat
10 gr nejonskog deterdženta
1 lit. destilovane vode

Predmete potopiti u rastvor. Veće predmete prelivati. Uklanja i deblje slojeve hlorida i sulfid! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.5 KUPKA NA BAZI NATRIJUM- TIOSULFATA
300 gr natrijum-tiosulfat
1 lit. destilovane vode

Rastvara sulfid i oksid! Deluje brzo, zato paziti! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.6 ELEKTROHEMIJSKA REDUKCIJA
5-25% rastvora mravlje kiseline (ili sirćetne ili limunske)
aluminijumski ili cinkani opiljci

Koristi se za deblje korozione slojeve. Predmet stavimo u plastičnu ili staklenu posudu u kojoj se već nalaze opiljci ili gruba strugotina i rastvor. Može se koristiti i lokalno- tampone vate koje natopimo rastvorom i pospemo strugotinom i čistimo predmet. Na kraju dobro isprati, najbolje uz prethodnu neutralizaciju 2o % rastvora sode bikarbone! U principu ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.7 ALKALNO DITIONITSKA REDUKCIJA
40 gr natrijum-hidroksida
50 gr natrijum-ditionita(Na2s2O4)
1 litar destilovane vode

Rastvorimo hidroksid u vodi i odmah po njegovom potpunom topljenju, tečnost ulijemo u do vrha napunjenu posudu koja se može hermetički zatvoriti (ulaženje vazduha pretvorilo bi ditionit u sulfat!) i u kojoj se već nalaze predmeti. Dodamo ditionit i zatvaramo posudu. Proces traje sedam dana i za to vreme posudu svaki dan protresemo. Po vađenju predmete isperemo i očetkamo od srebrnog praha. Ovim postupkom obrađeni predmeti imaju poroznu površinu. Obavezno raditi u rukavicama! Ditionit čuvati na suvom jer na vlagi postaje samozapaljiv! Samo za arheološke predmete, ali s obzirom da potpuno uklanja patinu korišće se ne može preporučiti!!

2.8 PRAH ZA ČIŠĆENJE SREBRA
4 gr natrijum-nitrata
2,5 gr natrijum-hlorida
2,5 gr kalijalum-sulfata
2,5 gr amonijak-hlorida

Sastojke smrviti u fini prah. Krpicom, četkicom za zube ili tamponom vate koji natopimo alkoholom trljati predmet. Temeljno isprati i odmah dobro osušiti!

2.9 OBNOVA POSREBRENJA

2.9.1 SREBRENJE UTRLJAVANJEM
10 gr srebrnog hlorida
20 gr natrijumovog hlorida
20 gr kalijumovog bitartrata

Sastojke izmešati u gustu pastu. Pomoću komadića pluta ili kože utrljavati na dobro očišćen i odmašćen predmet. Kod izrazito reljefnih predmeta koristimo kratko ošišanu četkicu ( kist). Po formiranju sloja istrljati finom žičanom četkom (debljina žice 0,10-0,15 mm) koju natopimo sapunicom. Dobro isprati! Što brže osušiti i lakirati ! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.9.2 RASTVOR ZA POSREBRENJE URONJAVANJEM
15 gr srebrnog nitrata
10 gr amonijakovog hlorida
30 gr natrijumovog tiosulfata
1 litar destilovane vode

Rastvorimo nitrat u 50 ml vode i pošto se rastvori dodamo ovom rastvoru rastvor amonijakovog hlorida u istoj količini vode. Tiosulfat rastvorimo u 900 ml vode i pomešamo sa prethodnom rastvorom. Uronjavati dobro odmašćene i od oksida očišćene predmete. Rastvoru možemo dodati i 150 gr krede (taložene) i tako dobijemo smesu za srebrenje utrljavanjem. Za bakar i legure! Po formiranju sloja dobro isprati, i što pre osušiti i lakirati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.9.3 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / I
23 gr srebrnog difosfata
100 gr kalijumovog difosfata
24 gr amonijakovog karbonata
1 lit. destilovane vode

Rastvor srebro difosfat (pirofosfat) u 0,2 lit vode, te odvojeno rastvori kalij difosfat u 0,6 litara vode. Pomiješaj rastvore i dodaj rastvor karbonata u 0,2 litra vode. Predmet vežemo na minus pol jednosmernog transformatora, na plus ploču od nerđajućeg čelika. Napon 6V,temperatura rastvora 18 C. Držati u rastvoru do formiranja sloja. Isprati i istrljati finom žičanom četkom, ponovo isprati ,dobro osušiti i po potrebi lakirati. Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.9.4 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / II
10 gr srebrnog hlorida
20 gr kalijumovog ferocijanida
20 gr kalijumovog karbonata
40 gr natrijumovog sulfita
1 litar destilovane vode

Rastvori ferocijanid u vrijućoj vodi. po rastvaranju istog dodaj karbonat, dodaj srebro hlorid i na kraju sulfit, kuvaj 30-120 min. Po hlađenju filtriraj. Anoda nerđajući čelik ili čisto srebro. Po srebrenju istrljati finom žičanom četkom natopljenom sapunicom. Dobro isprati! Nipošto ne mešati sa kiselinama- može doći do razvijanja vrlo otrovnog plina (cijanovodik)! Raditi u rukavicama! Možemo raditi i lokalno- predmet spojimo na minus pol ispravljača, na plus spajamo komad nerđajućeg čelika koji je omotan vatom koju natopimo rastvorom. Tamponom prelazimo po mestu koje želimo posrebriti a koje je prethodno dobro očišćeno i odmašćeno. Po formiranju sloja dobro isperemo i zaštitimo lakom ili voskom! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.10. OBNOVA POZLATE

2.10.1 POZLATA UTRLJAVANJEM
3 gr zlato hlorida rastvori u što manje vode (ili rastvori 2 gr čistog zlata u 10 gr mešavine od 3 dela hlorovodične i jednog dela azotne kiseline, dobijeni rastvor ugustiti zagrejavanjem u vodenoj kupki i istu razrediti sa što manje vode). Dobijenim rastvorom natopimo lanenu krpicu koju zatim po potpunom sušenju spalimo. Pepeo koji dobijemo služi nam kao prah za pozlaćivanje- pomoću pluta ili komadića kože koji natopimo slanom vodom utrljavamo isti na predmet. Na kraju predmet istrljamo finom čeličnom četkicom natopljenom sapunicom. Dobro isperemo! Za bakar i njegove legure i srebro! Ako želimo pozlatu više crvenkaste boje gore spomenutom rastvoru dodamo najviše 1 gr bakar hlorida, a ako želimo više zelenkastu boju onda najviše 1 gr srebro hlorida (postepeno uz probe)! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.10.2 ELEKTROLITSKA POZLATA/I
1 gr zlato hlorida
75 gr natrijum fosfata
2,5 gr natrijum sulfita
1 litar destilovane vode

Rastvori zlato hlorid u 0,1 lit. vode. Ovaj rastvor pomešaj sa rastvorom fosfata u 0,5 lit vode-na kraju dodati sulfit rastvoren u 0,4 lit. vode. Anoda nerđajući čelik. 4-8 V,20 C. Za srebro, bakar i njegove legure! Po formiranju pozlate iščetkati finom čeličnom četkicom koju natopimo sapunicom. Dobro isprati, osušiti i lakirati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.10.3 ELEKTROLITSKA POZLATA /II
2,65 gr zlato hlorida
15 gr kalijumovog ferocijanida
15 gr natrijumovog karbonata
1 litar destilovane vode

Rastvori ferocijanid u vrijućoj vodi, po rastvaranju dodaj karbonat, na kraju zlato hlorid. Kuvati 30-150 min. Po hlađenju filtrirati. Anoda nerđajući čelik. Postupak kao 2.9.4!

2.11 IDENTIFIKACIJA SREBRA

2.11.1 IDENTIFIKACIJA POMOĆU RASTVORA KALIJUM BIKROMATA
3 gr kalijum bikromata
3 ml sumporne kiseline
12  ml destilovane vode

Probu raditi ili na zadnjoj strani predmeta ili na bazi. Rastvor kapnemo na dobro očišćeno i odmašćeno mesto. Kap se u slučaju da se radi o srebru odmah oboji tamno crveno. Odmah dobro isprati! Kalijum bikromat je kancerogen spoj-izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom!

3. ČIŠĆENJE PREDMETA OD BAKRA I NJEGOVIH LEGURA

OSNOVI PODACI:
Hemijski simbol Cu-od latinskog cuprum
Temperatura topljenja- 1083 C
Specifična težina- 8,92 g/cm3
Tvrdoća po Brinellu- 45
Boja- crvenkasta

Važnije osobine - odličan provodnik elektriciteta i topline, po kovnosti odmah iza zlata i srebra, kod dužeg izlaganja spoljnim uslovima prevlači se prvo tamnim a na kraju zelenim korozionim slojem takozvanom patinom, ovaj sloj je stabilan i štiti ga od daljeg razvoja korozije.
Važnije legure- bronza (sa kalajem-npr 90 Cu/10 Sn), mesing (sa cinkom-npr 70 Cu/30 Zn) ,novo srebro (sa cinkom i niklom, npr.60 Cu/20Ni/20Zn) aluminijska bronza (95 Cu/5 Al).

OPŠTE NAPOMENE: Na arheološkim predmetima, velikim skulpturama radimo u principu mehaničkim putem. Čistimo do tkz. originalne površine (kuprit/tenorit), nipošto do samog metala. Hemijske metode koristimo samo za uklanjanje hlorida i stabilizaciju predmeta, kao i za rad na novijem materijalu. Namerno hemijski obojene predmete, te predmete sa patinom nastalom zbog kontinuiranog korištenja ili delovanja atmosfere čistimo isključivo mehanički, hemijska sredstva izbegavamo. Predmete od poliranog mesinga (tkz. goldlack, javlja se na optičkim instrumentima, satovima itd.) takođe nikako ne čistimo hemijskim metodama.

3.1 ČIŠĆENJE AMONIJAKOVIM CITRATOM
50 gr limunske kiseline
1 litar destilovane vode

Kiselinu rastvorimo u vodi i rastvoru dodajemo amonijak (25%) do postizanja pH 9 – vrednost ustanovimo univerzalnim pH papirom. Predmete uronjavati u rastvor. Povećena temperatura ubrzava process (najviše 80 C). Može se koristiti i za pozlaćene predmete! Kod rada na većim predmetima možemo koristiti rastvor u obliku želea (isti pomešamo sa celuloznim lepkomom za tapete). Dobro isprati! U principu ne koristiti za rad na arheološkom materijalu!

3.2 ČIŠĆENJE INHIBIRANOM LIMUNSKOM KISELINOM
200 gr limunske kiseline
40 gr tiouree (NH2)2CS
1 litar destilovane vode

Uronjavati predmete! Zagrejan rastvor deluje bolje (70 C)! Stalno paziti na tok procesa – predmete držati u rastvoru cca 10 minuta. Na kraju iščetkati finom četkom i dobro isprati ! Jedan pocenat rastvora limunske kiseline može se u kombinaciji sa naknadnom obradom 1% rastvorom natrijumovog seskvikarbonata koristiti za uklanjanje hlorida na velikim predmetima.

3.3 ČIŠĆENJE INHIBIRANOM FOSFORNOM KISELINOM
100-200 ml fosforne kiseline
10 gr tiouree
1 litar destilovane vode

Manje predmete uronjavati ,veće prelijevati! Dobro isprati! Nije za rad na arheološkim predmetima! Obavezno raditi u rukavicama-tiourea je kancerogen spoj!

3.4 ČIŠĆENJE OKSALNOM KISELINOM
300 gr oksalne kiseline
400 gr drvenog uglja u prahu
300 gr etanola
200 gr terpentina
1 litar destilovane vode

Za čišćenje većih predmeta! Obratiti pažnju na abrazivno delovanje ugljenog praha! Dobro isprati! Bolje deluje na bakar nego na njegove legure! Obavezno raditi u rukavicama !Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.5 ČIŠĆENJE AMONIJEVIM KARBONATOM I SUMPORNOM KISELINOM
Rastvor A: amonijakov karbonat 250 gr, voda 1 lit.
Rastvor B: sumporna kiselina 2%, dodati 0,5% želatina na 1 lit rastvora

Za čišćenje većih objekata(arh.ukrasi, skulpture). Rastvorom A čistimo predmet od prašine, prljavštine i mineralnih naslaga, nakon toga isperemo i rastvorom B čistimo do metalne površine. Dobro isprati-najbolje uz neutralizaciju pomoću 5% rastvora natrijumovog bikarbonata! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.6 ČIŠĆENJE KOMPLEXONOM III
Rastvor A: 40 gr komplexona III (kod nas kompleksal)
1 litar destilovane vode
Rastvor B: 77 gr amonijakovog acetata
200 ml vode
350 ml amonijaka 25%
dodati vode do 1000 ml!

Rastvoru  A dodamo toliko rastvora B da dobijemo pH10 (kolorimetrijski).Odličan rastvor za čišćenje bakra i njegovih legura! Uklanja samo korozioni sloj- ne nagriza sam metal! Povećana temperatura pojačava delovanje (8o C)! Može se koristiti i za pozlaćene predmete! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.7 ČIŠĆENJE NATRIJUMOVOM BAZOM
120 gr natrijum hidroksida
1 lit vode
40 ml glicerina
2% betanaftola ili 0.2% furfurola

Namenjeno postepenom rastvaranju korozionih slojeva. Bakar (II) spojeve rastvara brzo, bakar (I) sporo. Obavezno raditi u rukavicama! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.8 PASTA ZA ČIŠĆENJE
15 gr kalijum-natrijum tartarata (C4H4KNaO6 x 4H2O)
5 gr komplexona III
2 gr natrijumove baze
50 ml destilovane vode
10 gr metilceluloze

Namenjeno lokalnoj primeni i predmetima nepodesnim za kupku. Dobro rastvata korozione slojeve! Kod debljih korozionih slojeva postupak po potrebi ponoviti. Temeljno isprati! Pre poslednjeg ispiranja neutralizovati 5% rastvorom limunske kiseline pa tek onda vodom! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.9 ČIŠĆENJE KALIJUM-NATRIJUM TARTARATOM
150 gr kalijum-natrijum tartarata
50 gr natrijum hidroksida
950 ml destilovane vode
100 ccm vodonik peroksida

Rastvoriti sastojke, peroksid dodati na kraju. Temperatura rastvora 8o C! Rasvara bazne bakar karbonate. Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces! Dobro isprati! Koristiti samo sveže pripremljen rastvor! Možemo koristiti i rastvor od 250 gr kalijum-natrijum tartarata na litar vode (bez dodataka), posebno za pozlaćene predmete! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.10 ELEKTROLITIČKO ČIŠĆENJE
Natrijumova baza 2-5%
Anoda nerđajući čelik

Dodati najviše 2% nekog tečnog deterdženta. Predmet spajamo kao katodu (-). Cca 1A/dm2. Oko 12 V. Raditi u rukavicama! Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces. Možemo koristiti i blaže elektrolite- rastvor sode ili boraksa a može i natrijumov fosfat .Nije za rad na meko lemljenim predmetima. Ne koristiti na arheološkom materijalu! Dobro isprati!

3.11 TERPENTIN
Služi za obradu predmeta koji su bili u dodiru sa kožom. Pri dodiru kože i bakra i njegovih legura nastaju u određenim uslovima bakreni, cinkani i kalajni sapuni- terpentin iste rastvara.

3.12 CALGON (natrijum heksametafosfat)
5-15% rastvora u vodi

Uklanja naslage kalcijumovih i magnezijumovih karbonata na arheološkim predmetima. Deluje i na bakar okside (CuO,Cu2O). Zagrijavanje ubrzava process (8oC)!

3.13 UKLANJANJE HLORIDA I STABILIZACIJA

3.13.1 UKLANJANJE HLORIDA NATRIJUMOVIM SESKVIKARBONATOM
10-25 gr natrijum karbonata
10-25 gr natrijum bikarbonata
1 litara destilovane vode

Predmete stavimo u rastvoru. Proces traje do nekoliko nedelja, ako rastvor menjamo svaki dan. Postupak uklanja hloride i stabilizuje patinu (pri dodiru rastvora i bakra nastaje bazni bakar karbonat/malahit/, ovaj prekriva metal i popunjava pore u patini). Proces prekidamo u trenutku kada srebro nitratnom probom više ne možemo ustanoviti prisustnost hlorida. Nakon toga možemo predmet stabilizovati benzotriazolom. Danas se ovaj postupak rađe izvodi tako da predmete prvo tretiramo 1% rastvorom limunske kiseline a tek nakon toga koristimo rastvor natrijum seskvikarbonata (1%).

SREBRONITRATNA PROBA NA HLORIDE
Uzimamo 2 epruvete, prvu punimo vodom iz kupke u kojoj ispiremo predmet a drugu čistom destilovanom vodom. U svaku kapnemo po 3-5 kapi ( u svaku jednako!) azotne kiseline i 3 kapi rastvora srebrnog nitrata (1%). Ako se u prvoj epruveti pojavi beli, zgrušani sloj srebrnog hlorida postupak nastavljamo sve do negativne probe. Puno je pouzdanije raditi sa elektronskim meračem prvodljivosti!

3.13.2 UKLANJANJE HLORIDA ALKALNO –DITIONITSKOM REDUKCIJOM
Vidi 2.7! Potpuno uklanja patinu pa se ne može preporučiti.

3.13.3 EKSTRAKCIJA HLORIDA POMOĆU AMONIJAKOVIH PARA (Thouvenin-ov postupak)
10 % amonijak
Benzotriazol  3 % rastvora u etanolu

U hermetički zatvorenu posudu stavimo do 1/10 njene zapremine amonijaka. Predmet sa patinom koja u sebi sadrži hloride obesimo iznad amonijaka. Nakon kraćeg izlaganja amonijakovim parama na predmetu se pojave plave kapljice bogate hloridima- u slučaju da je sadržaj hlorida slabiji predmet se samo ovlaži. Predmet isperemo, osušimo i ponovo izložimo isparenjima- postupak ponavljamo sve dok predmet za izlaganja ne ostane suv. Nakon toga potopimo predmet u rastvor benzotriazola(najbolje u vakumu) pa ga zatim osušimo. Suvišni nevezani benzotriazol uklonimo pomoću acetona. Lakiramo ili voskiramo. Postupak se više ne primenjuje (patina jako potamni ,izaziva pucanje mesinga).

3.13.4 STABILIZACIJA RASTVOROM BENZOTRIAZOLA(BTA)
Rastvor BTA 3% u etanolu

Odmašćene predmete potopimo u BTA rastvor, najbolje u vakumu, sve dok ne prestanu da izlaze mehurići. Suvišni ,nevezani BTA uklonimo vatom natopljenom acetonom. Raditi u rukavicama! Izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom! Ne udisati isparenja niti prah!

3.14 OBNOVA OŠTEĆENIH PREMAZA

3.14.1 OBNOVA POZLATE
Vidi 2.10.1, 2.10.2, 2.10.3!

3.14.2 OBNOVA POSREBRENJA
Vidi 2.9.1, 2.9.2, 2.9.3, 2.9.4!

3.14.3 NIKLOVANJE UTRLJAVANJEM
60 gr nikal hlorida
30 gr kalaj hlorida
10 gr gvožđe hlorida

1 lit destilovane vode
Rastvor zakiseliti sa malo sumporne kiseline. Tkaninu ili sunđer ili tampon vate natopimo rastvorom i zahvatimo malo cink praha (ili finih strugotina).Utrljavati na dobro očišćen predmet. Po stvaranju sloja isprati, osušiti i lakirati.

3.14.4 KALAJISANJE UTRLJAVANJEM
50 gr kalaj hlorida
10 gr vinske kiseline
1 lit vode

Tkaninu, sunđer ili tampon natopimo rastvorom i sa njom zahvatimo malo cink praha ili finih strugotina. Utrljavati na predmet do pojave novog sloja, po potrebi ponoviti. Dobro isprati! Lakirati ili voskirati!

3.14.5 ELEKTROLITSKO NIKLOVANJE
68 gr nikl sulfata
35 gr natrijumovog citrata
1 gr borne kiseline
1 lit destilovane vode
Anoda nikl 0,3-0,6 A/dm - 2,3 V, pH 5,8. Predmet = katoda (-).

3.14.6 ELEKTROLITSKO KALAJISANJE
17 gr kalaj hlorida
35 gr natrijum fosfata
1 lit destilovane vode
Anoda nerđajući čelik ili kalaj. Predmet = katoda (-).

3.15 IDENTIFIKACIJA BAKRA

3.15.2 IDENTIFIKACIJA AMONIJAKOM
Na zadnju stranu predmeta(ili bazu) kapnemo razređenu sumpornu kiselinu (1:1). Nakon 2-3 minuta delovanja kiseline kap upijemo komadićem filter papira koji zatim uronimo u razređeni amonijak(1/1). Ako se javi plava boja radi se o bakru ili nekoj njegovoj leguri! Odmah dobro isprati!

5. ČIŠĆENJE PREDMETA OD KALAJA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Sn-od latinskog stannum
Temperatura topljenja-  232 C
Specifična težina-  7,28 g/cm3
Tvrdoća po Brinellu- 3,9

Važnije osobine- Kalaj je metal srebrnobele boje, male tvrdoće. Čist kalaj (beli kalaj) je rastegljiv, vrlo kovan. Pri sobnoj temperaturi kalaj je otporan na dejstvo vode i vazduha, slabih kiselina i baza. Valjanjem se izvlači u tanke listiće- staniol. Zbog dostupnosti, niske temperature topljenja, lakoću livenja, dobrih mehaničkih osobina, a takođe i zbog niske cene, kalajni predmeti su bili veoma popularni.
Važnije legure- meki lem (sa olovom), britanija metal (70-90 Sn, 10-25 Sb, 2-10 Cu)

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
 Arheološki materijal čistimo  mehanički dok su hemijske i elektrohemijske metode namenjene pre svega novijim predmetima. Za održavanje sjaja i čišćenje tanjih korozionih slojeva može se koristiti biljka preslica (Equisetum Arvense-predmete trljamo sa svježom biljkom).

5.1 ČIŠĆENJE SONOM KISELINOM

5 % hlorovodonična kiselina
0,5% heksametilentetramin
Za uklanjanje tanjih korozionih slojeva. Manje predmete uroniti , veće prelivati. Po završetku dobro isprati, najbolje uz prethodnu neutralizaciju kiseline pomoću 5% rastvora sode bikarbone! U principu samo za novije predmete!

5.2 ČIŠĆENJE ELEKTROLIZOM

20-50 gr natrijum karbonata
1 litar destilovane vode
Anoda (+) od nerđajućeg čelika, napon do 24 V, 0,5A/dm2
Predmet spojiti na minus pol i uroniti u rastvor u koji je već uronjena čelična anoda. Možemo dodati i malo tečnog deterdženta kako bismo pospešili stvaranje pene. Nakon 5-10 minuta izvaditi iz rastvora, iščetkati krednom kašom pa dobro isprati !Samo za novije predmete!

5.3 ZAŠTITA

5.3.1 ANODNA PASIVIZACIJA

5 gr natrijum hidroksida
1 litar destilovane vode
Predmet spajamo na plus pol (anoda), ploču od nerđajućeg čelika na minus pol (katoda) ispravljača. Napon 6 V,1-2 A/dm2. Predmet uroniti u rastvor u koji je već uronjena katoda! Trajanje 2-3 sekunde. Dobro isprati! Samo za novije predmete!

5.4 IDENTIFIKACIJA KALAJA

5.4.1 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM NATRIJUM SULFIDA

koncentrisana hlorovodična kiselina
10 grama natrijum sulfida u 100 ml vode
Kapnuti kiselinu na predmet (zadnja strana, ili baza), pustiti da kratko deluje, to upiti komadićem filter papira. Na dobijenu mrlju kapnuti kap rastvora sulfida- ako se pojavi žuto smeđa boja radi se o kalaju. Odmah dobro isprati!

7.ČIŠĆENJE PREDMETA OD OLOVA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Pb-od latinskog plumbum
Temperatura topljenja- 327 C
Specifična težina- 11,34 g/cm3
Tvrdoća po Brinellu- 4
Boja-plavkasto bela (na sveže zarezanom mestu)
Važnije osobine- To je mek metal, velike gustine i niske temperature topljenja.
Važnije legure- meki lem (sa kalajem), štamparska legura (sa antimonom)

OPŠTE NAPOMENE: Zbog izrazite mekoće olova mehaničko čišćenje koristimo samo kod debljih korozionih slojeva na arheološkom materijalu. Hemijsko čišćenje kod olova predstavlja standardni postupak, a isto možemo reći i za elektrolitičko. Kao i kod cinka neutralizacija ostataka korišćenog rastvora i temeljno ispiranje neophodni su. Olovne predmete nikako ne čuvati u kutijama od običnog kartona ili drveta, iverice, šperploče i polivinil hlorida!

7.1 ČIŠĆENJE SONOM KISELINOM I AMONIJAKOVIM ACETATOM

Rastvor A: hlorovodonična kiselina 5%
Rastvor B: 10 % rastvora amonijakovog acetata, uz dodatak 0,2% agar-agar
Pomoću rastvora A skidamo sve naslage osim oksida, postupak traje sve dok se razvijaju mehurići plina. Potom isprati vrućom destilovanom vodom (vodu prokuvati neposredno pre upotrebe, kako bi istisnuli eventualno prisutan ugljen dioksid). Ako je na predmetu zaostao sloj oksida isti uklonimo rastvorom B. Isprati hladnom destillovanom vodom. Rastvor B može se koristiti i samostalno!

7.2 ČIŠĆENJE KOMPLEXONOM III

40 gr komplexona III
1 litar destilovane vode
pH rastvor 5,5 (koregovati sa NaOH i limunskom kiselinom)
Ovo sredstvo posebno dobro uklanja bazni olovni karbonat. Zagrejavanje na 8o C ubrzava proces. Isprati prokuvanom destilovanom vodom!

7.3 SREDSTVO ZA SKIDANJE STARE BOJE NA BAZI KREČA

200 gr gašenog kreča
100 gr natrijum karbonata
50 gr natrijum hidroksida
Vode dodati da dobijemo gustu tečnost. Dobro isprati! Obavezno neutralizovati 5% hlorovodičnom kiselinom pa opet isprati! Uklanja karbonate, sulfate i okside!

7.4 ELEKTROLITIČKO ČIŠĆENJE

50 gr NaOH ili Na2CO3
1 litar vode
Anoda (+) od nerđajućeg čelika, 2-5 A/dm 2,12 V
Samo za predmete sa dobro očuvanim jezgrom. Po završetku možemo na kratko obrnuti polove- na predmetu će doći do stvaranja tankog sivog sloja olovnog dioksida, koji ima zaštitna svojstva. Predmete sa debelim slojem karbonata možemo podvrgnuti «učvrščujućoj redukciji»- proces je jednak prethodnom, s tim da koristimo elektrolit na bazi NaOH ili 10 % H2SO4. Ovim postupkom korozione produkte ponovo prevodimo u metalni oblik. Predmet mora da bude spojen olovnom žicom! Za razliku od čišćenja koristimo minimalnu jačinu struje (max.25o mA/dm2). Proces traje sve dok na predmetu nastaju mehurići vodonika - ako do stvaranja istih dođe na metalnojmjezgru doći će do ireverzibilnog oštećenja izvornog izgleda predmeta!

7.5 ZAŠTITA

7.5.1 ZAŠTITA ANODNOM PASIVIZACIJOM

14,2 gr natrijum sulfata
1 litar destilovane vode
katoda nerđajući čelik, trajanje oko 6o min.
Predmet spojimo na plus pol (anoda). Samo za čiste i temeljno odmašćene površine. Umesto predloženog možemo koristiti i elektrolit od 9,8 gr H2SO4 i 1 litar vode! Obavezno lakirati ili voskariti!

7.6 IDENTIFIKACIJA OLOVA

7.6.1 IDENTIFIKACIJA POMOĆU RASTVORA KALIJUMOVOG JODIDA

Na metal koji ispitujemo kapnemo 2 kapi čiste hlorovodonične kiseline. Nakon što kiselina kraće vreme deluje ispitivano mesto pokrijemo komadićem filter papira pa kapnemo par kapi 10% rastvora kalijumovog  jodida. Ako nastane žuta mrlja radi se o olovu! Odmah dobro isprati!

DODATAK I : PRIPREMA ZAŠTITNIH PREVLAKA

LAK PARALOID B72

20-75 gr Paraloida B 72
1 litar toluola
Akrilnu smolu rastvorimo u toluolu, po rastvaranju koristimo. Nanosimo kistom ili prskanjem, manje predmete možemo uroniti u lak. Ako želimo možemo dodati i inhibitor korozije benzotriazol, recimo 5 gr na litar toluola. U tom slučaju prvo rastvaramo BTA u toluolu, nakon toga dodamo smolu. Po nekim izvorima BTA nakon 2 godine potpuno ispari iz laka. Umesto Paraloida B 72 možemo koristiti i B 67 (topiv u white spiritu),pa B 44.

VOŠTANA PASTA

7gr parafina
2 gr pčelinjeg voska
1 gr montan voska (pročišćenog)
2 gr silikonskog ulja
75 gr toluola
5gr benzotriazola
U loncu sa dvostrukim dnom rastvorimo sve sastojke osim benzotriazola i toluola. BTA rastvorimo u toluolu i dodamo na kraju. Pastu možemo izraditi i samo od mikrokristalnog voska, toluola i BTA. Nanositi krpom, obavezno koristiti zaštitne rukavice!

DODATAK II: KUPKE ZA GALVANOPLASTIKU

BAKAR:

150-250(200) gr bakar sulfata
45-110(30) gr sumporne kiseline
1 lit destilovane vode
anoda= elektrolitski bakar

ZLATO

200 gr kalijumovog ferocijanida
50 gr natrijumovog karbonata
50 gr zlato hlorida
1 lit destilovane vode
anoda= platinirani titanijum ili nerđajući čelik ili zlato, temp. 70 C

SREBRO

200 gr kalijumovog ferocijanida
20 gr kalijumovog karbonata
40 gr srebro hlorida
1 lit destilovane vode
anoda= platinirani titanijum ili nerđajući čelik ili srebro, temp. 60-80 C

GVOŽĐE

240 gr gvožđe hlorida
180 gr kalijumovog hlorida
1 lit destilovane vode
anoda= gvožđe, temp. 25 C, 2-5 A/dm2, pH 5-5,5

DODATAK III : METALI KOJE REĐE SREĆEMO U MUZEJSKIM ILI PRIVATNIM ZBIRKAMA

Antimon- u skladu sa literaturom može se naići na arheološke predmete od čistog antimona, dolazi u nekim legurama (štamparsko olovo, britanija metal)
Hrom- koristi se za elektrolitsko prevlačenje drugih metala-hromiranje, vrlo otporan na koroziju, dolazi i u nekim legurama(nerđajući čelici)
Nikl- isto kao i hrom ali manje otporan na koroziju, koristi se za elektrolitsko prevlačenje drugih metala-niklovanje, pa u nekim legurama(nerđajući čelici , novo srebro , neke vrste belog zlata)
Magnezijum- vrlo lak metal (33% lakši od aluminija),koristi se većinom u obliku legura, glavna primena automobilska industrija(delovi motora), nekad dosta korišćen i u avio industriji
Paladijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, koristi se u proizvodnji belog zlata, retko za nakit
Platina- plemeniti metal, vrlo otporan na koroziju, koristi se u izradi skupocenog nakita
Rodijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, vrlo otporan na koroziju ,koristi se za elektrolitsko prevlačenje srebra i belog zlata-rodiniranje
Titanijum- laki metal, po osobinama sličan nerđajućem čeliku, može  se obojiti termičkim ili elektrolitskim putem, koristi se u izradi savremenog nakita
Živa- jedini metal koji je tečan na sobnoj temperaturi , korišćena za tkz amalgamsku pozlatu i posrebrenje, do 1840. jedina šire korišćena metoda pozlate i posrebrenja, koristila se i za izradu ogledala, kao I za izradu termometara i barometara, spojevi su joj vrlo otrovni

AUTOR SE NE SMATRA ODGOVORNIM ZA ŠTETU NASTALU POGREŠNOM ILI NESTRUČNOM PRIMENOM BILO KOJE OD NAVEDENIH METODA RADA - AKO SE ODLUČITE DA KORISTITI NEKI OD POSTUPAKA TO ČINITE NA VLASTITU ODGOVORNOST - UKOLIKO NEKU OD METODA NISTE NIKADA KORISTILI NAJBOLJE JE DA PRIMENU ISTE PRVO ISPROBATE NA VEŠTAČKO KORODIRANIM UZORCIMA ILI OTPADNOM MATERIJALU. OVAJ TEKST SASTAVLJEN JE U NAJBOLJOJ NAMJERI I POSTAVLJEN JE NA FORUM U SVRHU POTPUNO BESPLATNOG KORIŠĆENJA. BILO KAKVO NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE OVOG TEKSTA U KOMERCIJALNE SVRHE ZABRANJENO JE I KAŽNJIVO .

Zahvaljujem se na informacijama...prava riznica recepata.
No ja imam jedan problem koji ne mogu resiti sam...pa bi da upitam...
potreban mi je recept za spravljanje sredstva za zastitu bakra.U pitanju su bakarni vodovi na stampanim plocicama.Postoji sredstva koje se zove SUR TIN (tecnost),a postoji i kristalni prah koji se zove TINNIT TIN PLATE.Nazalost to je ovde kod nas svemir,i niko ga ne prodaje.
Onom sto sam uspeo da saznam,da se radi o nekoj mesavini  KALAJ HLORIDA ,TIOUREA ,i mozda sulfaminska kojselina.Ako iko zna neki recept za ovo...bio bih mu neizmerno zahvalan.