Forum Arheo amatera Srbije

Arheologija => Biblijska arheologija => Temu započeo: Carica Teodora 03.03.2013. 12:15

Naslov: Vavilonska kula
Poruka od: Carica Teodora 03.03.2013. 12:15

Legenda...


Nakon Potopa...

Nojeva arka se zaustavila na Araratu na nadmorskoj visini od 5,156m.


Nojevi potomci su naselili na Senarsku ravnicu koja je bila smeštena u Mesopotamiju, na današnjem Iraku.
U to vreme arhitekti su poduzeli najveći ljudski poduhvat u svetskoj istoriji - svetsko čudo. Svi su bili stalno zaposleni, gradili su kulu mnogo veću od 5.000m nadmorske visine, a širina obima ove kule zahtevala je mnogo veliku kilometražu. Civilizacija je odstupila od Božje nauke, sebi stvorila novu - ljudsku nauku i zaboravili Boga. Vladao je jedan jezik kojim su svi komunicirali.


U to vreme Bog je silazio na Zemlju i začudio se takvom poduhvatu, veoma izuzetnom, morao je da lično interveniše - da poremeti ljudsku komunikaciju između sebe. Mogao je da odmah sruši Vavilon, ali je želeo da spasi grešnike od graditeljske ludosti. Ljudi su počeli  da silaze i van Vavilona, tada je Vavilon mogao biti srušen.


U to vreme nije bilo Himalaja, čak vrhovi Himalaja bile su brda, neke su bile pod vodom. Usled najslabijih tektonskih ploča Azijskih i Australijanskih stezale su jedna uz drugu uzdižući vrhove ka visini vekovima. danas Himalajski vrhovi prelaze preko 8.000m nadmorskih visina i dan danas 'raste'.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Naslov: Odg: Vavilonska kula
Poruka od: Carica Teodora 03.03.2013. 12:33
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Naslov: Odg: Vavilonska kula
Poruka od: Carica Teodora 03.03.2013. 12:41
Вавилонска кула ( хеб. מגדל בבל) је у основи приче из старозаветне Књиге Постања. Према тој причи, уједињено човечанство, које је неколико генерација након Великог Потопа говорило једним језиком и које се доселило са истока, је дошло у земљу Сенар, где је одлучило да сагради град са кулом „којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи“. Бог је сишао и рекао: „Народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили. Хајде да сиђемо, и да им пометимо језик, да не разумију један другога што говоре.“ И Бог их је расуо по целом свету и помешао им језике, тако да нису могли да се врате и прекинули су градњу града, који је назван Вавилон, јер „ондје помете Господ језик цијеле земље“.
Вавилонска кула се често повезује са познатим грађевинама, најчешће са Етеменанкијем, зигуратом  посвећеном месопотамском богу Мардуку који је подигао Набупаласар, вавилонски краљ (око 600. п. н. е.). Сумерски мит са сличним елементима је испричан у текстуЕнмеркар и господар Арате.

Археолошки остаци Вавилона
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


извор: Википедија