Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Da li je postojao Vavilonski vrt?  (Pročitano 1513 puta)

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Da li je postojao Vavilonski vrt?
« poslato: 07.05.2013. 20:44 »
Najveće čudo u vezi visećih vrtova Vavilona je to što uopšte nisu bili u Vavilonu!


I. Funduk    | 07. 05. 2013. | Foto: Wikimedia Commons
Čuveni vavilonski viseći vrtovi, jedno od sedam svetskih čuda antčkog sveta, uopšte se nisu nalazili u Vavilonu. Posle više od 20 godina istraživanja, prof. Stefani Dejli je sakupila dovoljno dokaza da dokaže da je čuvene vrtove napravio asirski vladar Senaherib u Ninivi, a ne, kao što se do sada mislilo, car Nabukodonosor u Vavilonu. Detektivski rad profesorke Dejli izneo je na videlo četiri ključna dokaza.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Potpuno ravni predeli oko Vavilona nisu bili pogodni za navodnjavanje vrtova
Prvo, proučavajući istorijske opise visećih vrtova, shvatila je da je bareljef u Senaheribovoj palati u Ninivi zapravo predstavljao drveće koje raste na krovovima upravo kako je zapisano u starim opisima vrtova.
 
Taj ključni originalni bareljef izgleda da je bio izgubljen sredinom XIX veka. Kada ga je otkrio britanski arheolog, Ostin Henri Lejard, 40-tih XIX veka, činilo se da je već u tako jadnom stanju da mu je površina bila vidno izjedena.
 
A moguće je i da se nalazio među Lejardovim rezbarijama iz Ninive koje su bile izgubljene kada je potonuo čamac u kome su prevožene preko Tigra. Srećom, jedan umetnik iz njegove ekipe prethodno je bio precrtao bareljef, i taj crtež, do kog je došla prof. Dejli, za koji tvrdi da su na njemu vrtovi, nalazi se u Lejardovoj knjizi o Ninivi, objavljenoj u Londonu 1853. godine.
 
Prilikom daljeg istraživanja prof. Dejli je primetila da je moguće da je, nakon što je Asirija opljačkala i osvojila Vavilon 689. godine pre n.e., asirski glavni grad Niniva smatran “Novim Vavilonom” - što je dovelo do kasnijeg verovanja da se viseći vrtovi nalaze u Vavilonu.
 
Novi Vavilon
 
Ona je oktrila da je bar još jedan grad u Mesopotamiji, Borsipa, pominjan kao “drugi Vavilon” i to još u XIII veku pre n.e, što dokazuje da su u drevna vremena imena određenih mesta korišćena da bi se opisali neki drugi gradovi i mesta.
 
Glavno otkriće bilo je kada je primetila da je Senaherib preimenovao imena svih ulaza u Ninivu i dao im imena koja su se tradicionalno davala kapijama Vavilona, a to su bila imena bogova. Tako je Niniva zaista postala “Novi Vavilon”.
 
U daljem istraživanju, prof. Dejli je uporedila topografiju Vavilona i Ninive, i shvatila da potpuno ravni predeli oko Vavilona nisu bili pogodni za navodnjavanje vrtova.
 
I, na kraju, zaključila je da su vrtove opisivali istoričari koji su, zapravo, obilazili zonu oko Ninive.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



                                                                                                                                                                                  izvor: Blic.rs