Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Žene arheolozi  (Pročitano 2545 puta)

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Žene arheolozi
« poslato: 24.02.2013. 19:45 »
Miljanu citiraju svetski arheolozi

Blic Žena, manuela Graf, Foto:04,01,2011

Miljana Radivojević je jedan od najuspešnijih srpskih arheologa. Zajedno sa svojim timom dokazala je da se prva industrijska revolucija dogodila na Balkanu.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Uporna, ambiciozna, kreativna, tvrdoglava, često samovoljna, impulsivna i izuzetno energična, nepopravljivi entuzijasta. To je Miljana Radivojević.

U Beogradu je proglašena za studenta generacije na Filozofskom fakultetu, Internacionalna konferencija mladih lidera dijaspore svrstala ju je u „30 najboljih srpskih preduzetnika mlađih od 30“, dobila je prestižnu „Petrijevu nagradu“ Univerziteta u Londonu. I to nije sve.

Zajedno sa svojim međunarodnim timom došla je do naučnog otkrića da je najstarija metalurgija sveta potekla pre oko 7.000 godina sa prostora istočne Srbije (Belovode) već mesecima je među „vrućim“ tekstovima u oblasti arheologije.

Ova mlada naučnica je prvi autor srpskog porekla čiji je članak, kao velika novina u svetu nauke, objavljen u časopisu „Sajens dajrekt“ (Science Direct). Pre četiri godine otišla je u Veliku Britaniju, radi na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL). Trenutno je na doktorskim studijama arheometalurgije sa temom „Poreklo metalurgije u Evropi: Proizvodnja metala u vinčanskoj kulturi, Srbija.

ZMIJSKA KOŠULJICA KAO TROFEJ

Miljana je rođena u Prokuplju, 9. oktobra. Bio je to specijalan dan. To je Dan oslobođenja Prokuplja, dan kada ceo grad slavi, dan po kome su nazvane škole, ulice, fabrike...

Obožavala je da čita bajke. Do desete godine pročitala je sve bajke iz kućne biblioteke, a zatim i iz gradske. Čak je u trećem i četvrtom razredu volontirala u gradskoj biblioteci posle škole, sređivala knjige, pratila nova izdanja bajki koja su pristizala.

Obožavala sam bajke iz Kavkaza i Uzbekistana – priča. – Pogotovo je u kavkaskim bilo puno reči o zelenom nakitu koji se pravi od malahita.

Leta je provodila na selu kod baka i deka, često im je pomagala u poljoprivrednim poslovima. Nije joj njiva tada bila specijalno zanimljiva, ali se i danas rado seća mirisa pokošenog sena, pečenog kukuruza i krompira u polju, sveže pomuženog mleka...

U kraju je bilo dosta zmija. Tražili smo način da ih uhvatimo, sakupljali smo zmijske košuljice za trofeje, provodili puno vremena na jednoj velikoj kamenoj ploči na proplanku, koja je bila naša osvojena teritorija.

Baš u jednom od sela susrela se s arheologijom. Njen stric Milun, arheolog-amater, sakupljao je figurine i keramiku sa pooranih njiva u okolini i držao manju kolekciju kod sebe u kući. Njegova velika pasija bile su i ostale priče o sakrivenom hajdučkom blagu, koje je brižljivo sakupljao.

Veliki deo kolekcije fragmentovanih ulomaka keramike, kamenih sekirica i figurina sakupljao je sa njiva koje pripadaju mom dedi, donosio ih je meni i maštovito interpretirao njihovu upotrebu. To je godinama kasnije bilo moje prvo publikovano istraživanje o vinčanskoj kulturi.

Prvu nagradu dobila je sa sedam godina na takmičenju recitatora. A u osmom razredu takmičila se iz istorije i to samostalnim istraživačkim radom o Caričinom gradu.

Taj rad je osvojio prvo mesto na međuškolskom takmičenju, i takmičio se na regionalnom nivou u Nišu te 1995.
Od tog trenutka bila sam sigurna da je arheologija moj izbor.

MIKI, JE L’ SI SIGURNA?

Njen otac, mašinski inženjer, i majka, arhitektonski tehničar, oboje zaposleni u „Vodovodu Prokuplje“, nisu bili oduševljeni. Potajno su se nadali da će im ćerka postati doktor ili profesor engleskog.

Tata je bio glasniji u protivljenju, plašio se da neću moći od takvog posla da živim. Bila sam na vratima, žurila na autobus za Beograd, da stignem na upis, pozdravila sam ga, a on je i dalje gajio nadu:

„Miki, je l’ si sigurna da nećeš medicinu?“ Međutim, kada su u indeksu krenule da se ređaju desetke, više nisu prigovarali, postali su njen najveći oslonac.

Videli su da sam srećna, a ta sreća me i dalje drži! A srećna jeste jer radi ono što voli i to na „najboljem mestu na svetu i sa najboljim naučnicima“, što ima divne prijatelje u obe zemlje.

Ništa od ovoga ne dolazi samo od sebe. Ima u svemu tome i malo sreće, ali i nju treba zaraditi.
« Poslednja izmena: 25.02.2013. 00:01 admin »

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Žene arheolozi
« Odgovor #1 poslato: 14.03.2013. 21:28 »
Maрија Гимбутас

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Марија Гимбутас

Марија Гимбутас (лит. Marija Gimbutienė; Виљњус, 23. јануар 1921 — Лос Анђелес, 2. фебруар 1994) је била литванско-амерички археолог, позната по изучавању неолита и бронзаног доба Европе.

Биографски подаци

Рођена је као Марија Бируте Алсеикаите у Литванији, у граду Виљњус, тада окупираном од стране Пољске. Завршила је Универзитет у Виљњусу 1942. а докторирала је археологију у Немачкој, 1946. године. 1949. одлази у САД, где ради на Харварду.

Чувену „Курганску хипотезу“ представила је 1956. године.

Била је професор археологије од 1963. до 1989. на Универзитету у Лос Анђелесу (UCLA).

Чувене су њене књиге „Богиње и богови старе Европе“ (The Goddesses and Gods of Old Europe), „Језик богиње“ (The Language of the Goddess). У последњој књизи, која је објављена 1991., „Цивилизација богиње“ (The Civilization of the Goddess) изнела је своје виђење неолитских култура у Европи, односно однос између староевропског система у коме је централну улогу играла богиња-мајка и патријархата Индоевропљана.

извор: Википедија
« Poslednja izmena: 14.03.2013. 23:28 admin »

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Žene arheolozi
« Odgovor #2 poslato: 14.03.2013. 23:20 »
Драгана Антоновић

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Драгана Антоновић (Београд, 16. септембар 1960) је српски археолог, специјализована за праисторију и палеометалургију Балкана. Председница је Српског археолошког друштва од 2011. године.

Биографија

Ћерка је познатог геолога Антонија Антоновића. Дипломирала је археологију на Филозофском факултету у Београду 1984. године. На истом факултету је магистрирала 1990, а 1998. и докторирала археологију. Радила је 1993-1994. у Универзитетској библиотеци у Београду као библиотекарка-приправница.

Запослила се у Археолошком институту у Београду 1998. као научна сарадница. Област јој тада била истраживање мезолитских и неолитских култура Србије (култура Лепенског Вира, Винчанска култура), посебно њиховог технолошког развоја. Постала је виша научна сарадница 2006, а самим тим и њена област је постала истраживање технолошког развоја у праисторијским културама Балкана, са посебним освртом на рани развој рударства и металургије.

Члан је Српског археолошког друштва од 1984, а од 2011. и прва жена која председава овим друштвом у његовој историји.

Чланство у организацијама

Српско археолошко друштво, чланица од 1984, председница од 2011.
Археолошка истраживања широм Србије, стручна саветница, од 2000.
Уређивачки одбор Prehistory of Banat, чланица од 2008.
Одбор за Винчу при Српској академији наука и уметности, чланица 2005-2006.
Археолошки часопис Колубара, чланица редакције од 2008.

извор: Википедија
« Poslednja izmena: 14.03.2013. 23:34 admin »

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Žene arheolozi
« Odgovor #3 poslato: 14.03.2013. 23:24 »
Гордана Марјановић Вујовић

Гордана Марјановић Вујовић (1934. — 1994.) је била археолог и управник Археолошког одељења Народног музеја у Београду. Бавила се претежно словенском археологијом. У периоду од 1978. до 1983. руководила је систематским ископавањима на локалитету Винча средњовековне некрополе из периода од 8. до 15. века. Бавила се и истраживањем ранословенског насеља на Београдској тврђави.

извор: Википедија
« Poslednja izmena: 14.03.2013. 23:35 admin »

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Žene arheolozi
« Odgovor #4 poslato: 14.03.2013. 23:27 »
Гордана Томовић

Гордана Томовић рођена је у Београду, 1941. године. На групу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду уписала се 1960. године и дипломирала на одсеку за средњовековну археологију код професора др Јована Ковачевића 1965. године. На истом одсеку завршила постдипломске студије и одбранила 1972. магистарски рад Морфологија ћириличких натписа на Балкану. Маја 2004. докторирала са темом Жупе у средњовековној српској држави. Учествовала је на бројним археолошким ископавањима и рекогносцирања у Србији. Од 1969. године, запослена у Историјском институту у Београду, где учествује у историјско-географским истраживањима средњовековне српске државе на терену. Топономастичку грађу истраживала је у Архиву САНУ и Архиву Србије у Београду, у Хисторијском архиву у Дубровнику и у Архиву Бугарске академије наука у Софији. Радови Г. Томовић из области картографије засновани су на проучавању старих карата током студијских боравака у Венецији, Амстердаму, Паризу, Фиренци, Болоњи и Бечу.

извор: Википедија
« Poslednja izmena: 14.03.2013. 23:35 admin »

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Žene arheolozi
« Odgovor #5 poslato: 14.03.2013. 23:32 »
Aleksandrina Cermanović Kuzmanović

Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović (1928 — 2001) bila je profesor arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, šef katedre za Klasičnu arheologiju.

Rođena je u Beogradu, gde se i školovala. Na Filozofskom fakultetu je diplomirala 1951, a doktorirala 1961. godine sa tezom „Trački konjanik u kulturi balkanskih naroda“. Bila je redovni profesor od 1978. i upravnik Centra za arheološka istraživanja Filozofskog Fakulteta u periodu od 1984. do 1987. godine.

Autor je mnogih knjiga i naučnih radova od kojih su najpoznatiji: „Grčke slikane vaze“, „Rimsko staklo“, sigurno je jedno od njenih najpopolarnijih dela, napisano u saradnji sa profesorom Dragoslavom Srejovićem, „Rečnik grčke i rimske mitologije“, kao i „Rečnik mitova drevne Evrope“.

Plod njenog rada na klasičnoj arheologiji Jugoslavije je niz značajnih arheoloških lokaliteta kao što su: antička Duklja, Komini, Kolovrat... Istraživala je rimska utvrđenja u Tekiji i Mihajlovacu u Đerdapu u periodu od 1969. do 1981. godine.

izvor: Vikipedija
« Poslednja izmena: 14.03.2013. 23:36 admin »