Zanesenjaka i avanturista koji svoju mladost provedu tragajući za bogatstvom ili ispitujući neistraženo bilo je oduvek. Bilo je i onih malobrojnih koji su svoje zamisli i ciljeve, bez obzira koliko oni na prvi pogled izgledali suludi, uspeli da ostvare i njima obeleže istoriju čovečanstva.
Jedan od takvih bio je Nemac Hajnrih Šliman (1822-1890), čovek obdaren brojnim talentima, upornošću i snagom. Njegova autobiografija otkriva nam buran život koji bi teško izmislio i izuzetno maštoviti pisac avanturističkih romana. Rođen je u siromašnoj porodici protestantskog pastora koji je bio vatreni obožavalac Homera i njegovih dela. Tu svoju ljubav prema likovima Agamemnona, Ahila, Odiseja i Menelaja preneo je i na svog sina. Kada je imao samo sedam godina, Hajnrih je za Božić dobio knjigu "Opšta istorija". Svu njegovu pažnju zaokupio je samo jedan crtež - drevni grad Troja u plamenu. Upitao je oca da li je Troja zaista imala tako velike bedeme kao što su na slici i dobivši potvrdan odgovor, trijumfalno je uzviknuo da nešto te veličine nije moglo nestati bez traga i da će on to jednog dana pronaći.
Iako ga je siromaštvo primoralo da umesto učenja krene na trgovački posao, Šliman nije odustajao od svoje zamisli. Sa četrnaest godina radio je kao prodavac, nosač i čistač u jednoj radnji po osamnaest sati dnevno. Jednoga dana odlučio je da se posveti svojoj ideji i otputuje u Venecuelu. Jedrenjak kojim je isplovio zahvatila je jaka oluja i on se obreo na holandskoj obali. Hajnrih se zaposlio kao potrčko kod nekog brodovlasnika, a u slobodno vreme je učio strane jezike tako što bi naglas čitao odlomke iz knjiga ili udžbenika za samouke dok ih ne bi naučio napamet. Ubrzo je uvideo da je izuzetno talentovan za jezike i za samo godinu dana tečno je govorio i pravilno pisao na engleskom, francuskom, holandskom, španskom, portugalskom i italijanskom.
Ovo znanje obezbedilo mu je i bolje plaćeni posao, pa se sa nepunih 30 godina osamostalio i osnovao svoju vlastitu trgovačku firmu. U naredne tri godine savladao je još nekoliko jezika tako da je govorio ukupno 15 - pored već pomenutih, naučio je i poljski, švedski, norveški, češki, danski, latinski, starogrčki i savremeni grčki jezik.
Vizija iz mladosti nije ga napuštala i svaki slobodan trenutak koristio je da istraži u najsitnije detalje svoj glavni putokaz - Homerovu "Ilijadu" i "Odiseju". Iako su najveći tadašnji istoričari smatrali da Troja nikada zapravo nije ni postojala, Šliman je ostao veran svojim ubeđenjima. Kada je stekao dovoljan imetak, otputovao je u Malu Aziju i posvetio se arheološkim istraživanjima.
Na brdu Hisarlik otkrio je ruševine, ostatke nekadašnjih naselja i gradova podizanih jedan na drugom u nekoliko nivoa. Treće naselje gledano odozdo, koje po svojoj skromnosti nikako nije odgovaralo opisu iz Homerovog epa, Šliman je proglasio Trojom, iako ni sam nije u to bio uveren. Tada je prvi put posumnjao u istinitost speva velikog grčkog pesnika.
Ipak, ubrzo je javno objavio da je otkrio dvorac trojanskog kralja Prijama. Vest je odjeknula u Evropi, a naučnici su ga oštro napali i zlobno mu se podsmevali. Tada je odlučio da prekine dalja istraživanja. Ali, dan uoči napuštanja razrovanog brežuljka Hisarlik, Šliman je slučajno video kako se sunčeva svetlost odbija o nekakav predmet koji viri iz zgarišta i peska. Ispostavilo se da je to samo jedan komad od brojnih srebrnih i zlatnih skupocenosti koje će potom iskopati. Bio je uveren da je pronašao Prijamovu riznicu ili nakit lepe Jelene koju je oteo Paris. Tada je imao 52 godine i nikada u životu nije bio srećniji, jer je shvatio da je konačno ostvario svoj dečački san.
Vest o ovom otkriću izazvala je sasvim suprotne reakcije javnosti od prethodnih i Šliman je stekao duboko poštovanje. U daljim istraživanjima Šliman je uspeo da pronađe i iskopine Agamemnonove Mikene, Orhomena i Tirinta. Zahvaljujući svojim otkrićima, Šliman je postao slavan, a najveću čast doživeo je 1877. godine kada ga je 30 naučnih društava Engleske pozvalo da održi predavanje najpoznatijim arheolozima sveta. Umro je 1890. godine kao jedan od najslavnijih arheologa svih vremena.
