Miljanu citiraju svetski arheoloziBlic Žena, manuela Graf, Foto:04,01,2011Miljana Radivojević je jedan od najuspešnijih srpskih arheologa. Zajedno sa svojim timom dokazala je da se prva industrijska revolucija dogodila na Balkanu.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteUporna, ambiciozna, kreativna, tvrdoglava, često samovoljna, impulsivna i izuzetno energična, nepopravljivi entuzijasta. To je Miljana Radivojević.
U Beogradu je proglašena za studenta generacije na Filozofskom fakultetu, Internacionalna konferencija mladih lidera dijaspore svrstala ju je u „30 najboljih srpskih preduzetnika mlađih od 30“, dobila je prestižnu „Petrijevu nagradu“ Univerziteta u Londonu. I to nije sve.
Zajedno sa svojim međunarodnim timom došla je do naučnog otkrića da je najstarija metalurgija sveta potekla pre oko 7.000 godina sa prostora istočne Srbije (Belovode) već mesecima je među „vrućim“ tekstovima u oblasti arheologije.
Ova mlada naučnica je prvi autor srpskog porekla čiji je članak, kao velika novina u svetu nauke, objavljen u časopisu „Sajens dajrekt“ (Science Direct). Pre četiri godine otišla je u Veliku Britaniju, radi na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL). Trenutno je na doktorskim studijama arheometalurgije sa temom „Poreklo metalurgije u Evropi: Proizvodnja metala u vinčanskoj kulturi, Srbija.
ZMIJSKA KOŠULJICA KAO TROFEJMiljana je rođena u Prokuplju, 9. oktobra. Bio je to specijalan dan. To je Dan oslobođenja Prokuplja, dan kada ceo grad slavi, dan po kome su nazvane škole, ulice, fabrike...
Obožavala je da čita bajke. Do desete godine pročitala je sve bajke iz kućne biblioteke, a zatim i iz gradske. Čak je u trećem i četvrtom razredu volontirala u gradskoj biblioteci posle škole, sređivala knjige, pratila nova izdanja bajki koja su pristizala.
–
Obožavala sam bajke iz Kavkaza i Uzbekistana – priča. – Pogotovo je u kavkaskim bilo puno reči o zelenom nakitu koji se pravi od malahita.
Leta je provodila na selu kod baka i deka, često im je pomagala u poljoprivrednim poslovima. Nije joj njiva tada bila specijalno zanimljiva, ali se i danas rado seća mirisa pokošenog sena, pečenog kukuruza i krompira u polju, sveže pomuženog mleka...
–
U kraju je bilo dosta zmija. Tražili smo način da ih uhvatimo, sakupljali smo zmijske košuljice za trofeje, provodili puno vremena na jednoj velikoj kamenoj ploči na proplanku, koja je bila naša osvojena teritorija.
Baš u jednom od sela susrela se s arheologijom. Njen stric Milun, arheolog-amater, sakupljao je figurine i keramiku sa pooranih njiva u okolini i držao manju kolekciju kod sebe u kući. Njegova velika pasija bile su i ostale priče o sakrivenom hajdučkom blagu, koje je brižljivo sakupljao.
– Veliki deo kolekcije fragmentovanih ulomaka keramike, kamenih sekirica i figurina sakupljao je sa njiva koje pripadaju mom dedi, donosio ih je meni i maštovito interpretirao njihovu upotrebu. To je godinama kasnije bilo moje prvo publikovano istraživanje o vinčanskoj kulturi.
Prvu nagradu dobila je sa sedam godina na takmičenju recitatora. A u osmom razredu takmičila se iz istorije i to samostalnim istraživačkim radom o Caričinom gradu.
Taj rad je osvojio prvo mesto na međuškolskom takmičenju, i takmičio se na regionalnom nivou u Nišu te 1995.
– Od tog trenutka bila sam sigurna da je arheologija moj izbor.
MIKI, JE L’ SI SIGURNA?
Njen otac, mašinski inženjer, i majka, arhitektonski tehničar, oboje zaposleni u „Vodovodu Prokuplje“, nisu bili oduševljeni. Potajno su se nadali da će im ćerka postati doktor ili profesor engleskog.
– Tata je bio glasniji u protivljenju, plašio se da neću moći od takvog posla da živim. Bila sam na vratima, žurila na autobus za Beograd, da stignem na upis, pozdravila sam ga, a on je i dalje gajio nadu:
„Miki, je l’ si sigurna da nećeš medicinu?“ Međutim, kada su u indeksu krenule da se ređaju desetke, više nisu prigovarali, postali su njen najveći oslonac.
– Videli su da sam srećna, a ta sreća me i dalje drži! A srećna jeste jer radi ono što voli i to na „najboljem mestu na svetu i sa najboljim naučnicima“, što ima divne prijatelje u obe zemlje.
– Ništa od ovoga ne dolazi samo od sebe. Ima u svemu tome i malo sreće, ali i nju treba zaraditi.
