Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Agamemnonova maska ― original falsifikata  (Pročitano 3236 puta)

Van mreže marko313

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 455
  • Ugled: +60/-0
  • Pol: Muškarac
Agamemnonova maska ― original falsifikata
« poslato: 24.02.2014. 20:06 »
Gnjev mi, boginjo pevaj, Ahileja, Peleju sina,
zlosrećni, štono Ahejce u hiljade uvali jada,
duše pak mnogih junaka jakih posla Aidu,
a njih učini same da budu pljačka za psine
i još gozba za ptice - i tako se Divova volja
vršila ― otkad se ono u svađi razišli bili
Atrejev sin, junacima vođa, i divni Ahilej...


Kopanje po Homeru

Prošlo je više od 120 godina otkako je Hajnrih Šliman poslao svoj čuveni telegram grčkom kralju Đordu, u kome mu saopštava: „S velikim zadovoljstvom objavljujem Vašoj Visosti da sam otkrio grobnice koje su prema Pausaniji grobovi Agamemnona, Kasandre, Evrimedona i njihovih pratilaca, koje na gozbi ubiše Klitemnestra i njen ljubavnik Egist“. Naravno, vest da je ovaj već tada popularni avanturista i istraživač otkrio grobnicu slavnog mikenskog kralja i Atrejevog sina, obišla je munjevito svet, kao svojevrsna senzacija.

Šliman je do tada već ozbiljno skrenuo pažnju na sebe, jer je nekoliko godina pre iskopavanja u Mikeni vodio veliku istraživačku kampanju praistorijske citadele na brdu Hisarlik u Turskoj. Kako su rezultati do kojih je tada došao upućivali na slavnu Troju, tako je i riznicu skupocenog nakita koju je tamo otkrio, nazvao ― Prijamovo blago.

Do današnjih dana, sam spomen Šlimanovog imena rađa asocijaciju, ne samo među stručnjacima, na velika otkrića rane egejske civilizacije. Zaista, neosporno je da je ovaj entuzijasta mnogo učinio, time što je dokazao da Homerov slavni ep Ilijada ne opisuje mitske i izmaštane događaje, već predstavlja sećanje na istorijski ratni pohod drevnih Grka na maloazijski vetroviti Ilion, tj. Troju.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Slika 1 ― Mapa antičkog sveta.

Čitavo XIX stoleće bilo je u Evropi u znaku romantičarskog zanosa ranom antičkom istorijom. Retki sačuvani spisi opisivali su slavu i moć grčke klasične civilizacije, lepotu Atine, Korinta i Tebe, kao i vojničku moć i strogost Sparte. Najslavniji epovi Ilijada i Odiseja, pripisani Homeru, danas predstavljaju nepresušni izvor znanja i kulturnu riznicu evropske civilizacije (slika 1).

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Slika 2 ― Idealna rekonstrukcija akropolja u Mikeni, zajedno sa podgrađem.

Pošto je u kampanji između 1871. i 1873. godine istraživao Troju i time, prema sopstvenim rečima „otvorio nov svet arheologiji“, Šliman je svoje interesovanje okrenuo ka grčkom kopnu, u potrazi za Mikenom. Kako je imao ozbiljno poverenje u Pausanijin geografski opis, ubrzo je u severoistočnom delu Peloponeza, u srcu Argolide uočio moćno sagrađenu citadelu, koja je odgovarala ovoj ideji. Rešen da otkrije grobove slavnih grčkih heroja, izvršio je test-iskopavanja 1874. godine unutar zidina i ubrzo otkrio ostatke građevina, brojne terakote i jednu grobnicu. Ovo ga je uverilo da se nalazi na pravom mestu, te je dve godine kasnije organizovao četvoromesečnu kampanju, uz obimne radove i saradnju sa Grčkim arheološkim društvom.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Slika 3 ― Krug grobnica A u Mikeni, prikazan na jednoj graviri iz 1877. godine, pola godine nakon što je Šliman završio svoja iskopavanja.

Kopajući unutar zidina, tik uz danas čuvenu Lavlju kapiju, naišao je na moćnu prstenastu konstrukciju. Bila je prečnika od skoro 30 m i gusto oivičena uspravljenim pločama od tesanog kamena. Odmah je jasno bilo da se radi o sakralnom mestu, pa je upravo tu Šliman i nastavio intenzivna iskopavanja. Tako je otkrio ukupno 6 šaht-grobnica, koje su danas poznate kao krug grobnica A (kasnijim iskopavanjima 1951. ― 1952. godine, grčki arheolozi su van zidina citadele otkrili još jednu ovakvu konstrukciju, koja je označena kao krug grobnica B) (slike 2, 3 i 4).

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Slika 4 ― „Kraljevski“ krug grobnica A u Mikeni, fotografisna ranih šezdesetih godina, neposredno nakon konzervacije.

Svaka od grobnica sadržavala je niz izuzetno vrednih i skupocenih predmeta: oružja, nakita, različitih ukrasa i drugih predmeta. Šliman je otkrio ostatke ukupno 19 različitih individua ― elite bronzanodopskog mikenskog društva. Posebnu karakteristiku, što je ove grobnice i učinilo čuvenim, činile su pogrebne maske koje su prekrivale lica pokojnika.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Slika 5 ― Četiri posmrtne maske od zlata i elektruma pronađene 1876. godine u šaht-grobnicama kruga A, unutar mikenskog akropolja. U gornjem redu vide se dve zaobljene i okrugle, a u donjem dve spljoštene i trouglaste forme.

Maske su bile izrađene od zlata i elektruma (antička legura zlata i srebra), u tehnici iskucanog lima. Sve one prilično realno prikazuju izgled lica pokojnika, mada sa izvesnom i vrlo karakterističnom stilizacijom detalja. Od pet koje je otkrio Šliman, dve su naglašeno reljefno (zaokrugljeno) modelovane, a preostale tri ― među njima i „Agamemnonova maska“ ― spljošteno, u vidu širokog trougla (slike 5 i 6).

Datovanje po Homeru

Izuzetno otkriće kneževskih grobnica u Mikeni od samog početka uverilo je Hajnriha Šlimana da je „ugledao Agamemnonovo lice“. Dakle, za njega nije bilo sumnje da se radi o legendarnim ličnostima, ratnicima i njihovim voljenim suprugama koje je Homer slikovito opisao u svom epu. Međutim, sva kasnija arheološka i istoriografska istraživanja pokazala su da čuveni desetogodišnji Trojanski rat, ako zaista i predstavlja realne istorijske događaje iz daleke prošlosti, može vremenski da se opredeli negde između 1250. i 1150. godine pre n. e. Nasuprot toj činjenici, svi grobovi koje je Šliman otkrio u Mikeni, pripadaju znatno ranijem vremenu i Agamemnonovim precima. Stoga se i čuvena maska danas isključivo pod navodnicima određuje kao „Agamemnonova“.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Slika 6 ― Čuvena „Agamemnonova maska“, vrhunsko delo mikenske umetnosti XVI veka pre n.e. Iako se verovalo da je jedini Šlimanov „greh“ to što je pripisao ovaj predmet bar 300 godina mlađem mikenskom kralju, danas je otvorena nova dilema: da li je nju Šliman poturio kao falsifikat?

Ništa bolje Šliman nije prošao ni sa „vetrovitim Ilionom“. Opsežna reviziona iskopavanja na Hisarliku tokom XX stoleća pokazala su da se radi u moćnom utvrđenom gradu, koji je u najmanje devet slojeva obnavljan i popravljan. Ispostavilo se da arheološki slojevi označeni kao Troja VI i VIIa, sasvim odgovaraju vremenu kraja XIII i početka XII veka pre n. e. Konačno, baš u ovim slojevima identifikovani su brojni tragovi krupnih oštećenja, ljudski skeleti, kamena katapultirana đulad, koji svi, prema rečima arheologa Manfreda Korfmana „svedoče o izgubljenom ratu“. Međutim, Šliman je tokom iskopavanja očekivao mnogo spektakularnije nalaze, tako da ove slojeve grada nije prepoznao kao Prijamovu Troju.

Dobro je poznato da je Hajnrih Šliman bio arheolog-amater, koji je svoja istraživanja sam finansirao, jer se prethodno veoma obogatio kao trgovac. Međutim, sasvim je neosporno da je on ušao u istoriju arheologije kao jedan od najvažnijih istraživača u prošlom (tj. uskoro ― pretprošlom) veku. Tako, niko od istoričara ili arheologa nije mu uzimao kao veliki greh omaške u datovanju svojih nalaza. Ali, poslednjih nekoliko godina pojavila se naučna sumnja u verodostojnost nekih od njegovih najčuvenijih nalaza, a na prvom mestu ― „Agamemnonove maske“!

Trgovanje istorijom ili ideologijom?

U poslednjih nekoliko meseci u naučnoj arheološkoj javnosti pokrenuta je ozbiljna rasprava oko autentičnosti poznate maske iz grobnice V u Mikeni. Polemika kulminira objavljivanjem teksta Viljema M. Koldera III, profesora klasičnih nauka na univerzitetu u Urbani-Šampanju, gradu u američkoj državi Ilinois. Ovaj naučnik skoro već 30 godina proučava život i rad H. Šlimana, a polemiku je započeo u uglednom svetskom časopisu Archaeology (broj za juli/avgust 1999. godine). Pre njega, ovu dilemu su zvanično postavili u Americi Dejvid A. Trejl u knjizi Šliman od Troje: blago i prevara (Traill 1995.), a u Evropi Olivije Mason u članku Nova istraživanja o Hajnrihu Šlimanu (Masson 1997.).

Šta to tvrdi Kolder u svom najnovijem članku? Nakon pažljivog proučavanja mnogih dokumenata iz života i arheološkog rada Šlimana, on ga nedvosmisleno i direktno optužuje da je u novembru 1876. godine naručio u Atini kod jednog zlatara da mu ovaj napravi „Agamemnonov“ masku, a potom je u tajnosti zakopao u grobnicu V u Mikeni, da bi je dva dana kasnije ― spektakularno „otkrio“! Za ovu, veoma smelu (skoro drsku) tvrdnju, Kolder taksativno iznosi devet argumenata, o čemu će biti reči kasnije.

Međutim, pre toga, zanimljivo je saznati detalje iz Šlimanove karijere, kako ih iznosi profesor Kolder. On naglašava „da je Šliman bio genije da oko svog imena stvori mit“. Ono sve što se o njemu zna, krajnje je nekritično prihvaćeno od istoričara nauke, isključivo na osnovu autobiografije. Koliko je Šliman bio sklon izmišljanju i preterivanju, Kolder ilustruje nekolikim lažnim pričama i stereotipima:

• da je još kao osmogodišnji dečak odlučio da jednoga dana iskopava Troju;
• da je njegova žena Sofija bila entuzijasta i veliki ljubitelj arheologije;
• da ga je 1851. godine u Beloj Kući u Vašingtonu lično primio u posetu tadašnji predsednik SAD Milard Filmor;
• da je tokom katastrofalnog požara koji je izbio u San Francisku iste godine herojski spasao nekoliko desetina ljudi iz zapaljenih zgrada;
• da je u Kaliforniji 4. jula 1850. godine primio američko državljanstvo;
• da je jednom u dvorištu svoje kuće u Atini otkrio drevni grčki natpis... itd.

Sve ovo navelo je Koldera da temeljito proveri i Šlimanovu arheološku karijeru, tj. pojedinosti u vezi sa spektakularnim otkrićima u Troji i Mikeni. On kaže da svaka od činjenica do kojih je došao možda i ne govori ubedljivo sama za sebe, ali kada se sklopi „mozaik“ ― stvar postaje jasna.

Prvo, karakteristična je upadljiva stilska razlika u izgledu i izradi izmedu „Agamemnonove“ i preostalih posmrtnih maski. To ilustruje zapažanjem Gintera Kepkea, stručnjaka Instituta za primenjenu umetnost Njujorškog univerziteta, da su obrve, uši, brada i brkovi sasvim osobeni na spornom nalazu. Dalje, Šliman je inače bio sklon da pravi duplikate i falsifikate svojih nalaza. Kada je otkrio u Troji „Prijamovo blago“, tajno ga je odneo u Grčku, a nakon energičnog zahteva turskih vlasti da sve to vrati, on je pokušao da napravi falsifikate u Parizu, da bi njih „podmetnuo“ Turcima!

Treće, dobar broj naučnika, savremenika Šlimanovih iskopavanja u Grčkoj, verovao je da se on ne bi libio da zakopa predmete, da bi ih kasnije ― 'pronašao' (!). Tako, A. S. Marej, komentarišući Šlimanovu karijeru, cinično je primetio da „onaj ko sakrije taj će i pronaći“. A drugi veliki naučnik tog vremena, Ernst Kurtius, koji je rukovodio arheološkim iskopavanjima u Olimpiji, Šlimana je nazivao schwindel und fuscher (prevarant i fušer ― prim. autora).

Medutim, intrigantni su podaci u vezi sa uslovima i vremenom otkrića „Agamemnonove maske“. Istraživačka kampanja u Mikeni počela je 7. avgusta, a maska je otkrivena 30. novembra, da bi nakon samo tri dana, 3. decembra 1876. godine, Šliman zauvek napustio istraživanje Mikene. Potpuno ista stvar dogodila se i nekoliko godina ranije, kada je u Troji otkrio „Prijamovo blago“. Kolder se pita: da li je u oba slučaja Šliman zaključio da je otkrio najvrednije predmete te da nema više razloga da se kopa, ili je jednostavno ― „otkrio ono što je i sakrio“? I to nije sve. Zabeleženo je da je neposredno pred pronalazak maske, 26. i 27. novembra Šliman privremeno prekinuo radove i otputovao u Atinu. Kako je rođak njegove žene Sofije bio poznati zlatar i dobar majstor, Kolder sumnja da je upravo tada Šliman otišao kod njega i naručio da mu ovaj napravi masku. Činjenica je da je Šliman do tada u grobnicama I ― IV već otkrio autentične maske, te je na osnovu njih mogao imati sasvim jasnu predstavu kako taj „naručeni“ predmet treba da izgleda, da bi bio dovoljno uverljiv. Bilo kako bilo, imao bi dovoljno vremena po povratku za zakopavanje maske, da bi je 30. novembra „otkrio“.

Kolder ide i dalje. U originalnom dnevniku iskopavanja pronašao je zapis koji se odnosi na otkriće i prvi Šlimanov opis maske. Pored ostalih detalja, najsumnjivija je sledeća opaska: „...Zapanjuje nas veština drevnih mikenskih zlatara, koji su bili u stanju da modeluju portret muškarca u masivnoj zlatnoj ploči, vešto poput bilo kog današnjeg zlatara.“ Da li je to Šliman hteo da uprepredi moguću sumnju u arhaičnost predmeta?

On je, pored toga, imao već običaj da proglašava otkrićima predmete koje je zapravo pribavio ili otkupio na sasvim drugom mestu. Takav slučaj je bio i sa njegovim „otkrićem“ Kleopatrine biste u Aleksandriji 1888. godine: tvrdio je da ju je iskopao u sondi na dubini od preko 8 m. Možda bi mu se moglo i poverovati, kada se ne bi znalo da bi na tolikoj dubini sasvim sigurno naišao na ― vodu! Dejvid Trejl čak ide dotle, da tvrdi da neprocenjiva kolekcija „Prijamovog blaga“ iz Troje zapravo ne predstavlja jedinstvenu zbirku iz jedne riznice, već predmete koje je Šliman sistematski otkupljivao po čitavoj Turskoj.

Na kraju, Kolder, poput sudskog istražitelja, raspravlja o jakim Šlimanovim motivima da načini ovakvu prevaru. Glavni je mogla da bude neutaživa želja da kruniše iskopavanje senzacionalnim otkrićem. Iako je imao već 4 otkrivene zlatne maske, nijedna od njih nije bila dovoljno „ubedljiva“, tj. nije imala sasvim očigledne odlike kraljevske otmenosti, kakvu je morao posedovati slavom ovenčani Agamemnon.

Međutim, po čemu se to „Agamemnonova“ maska razlikuje od drugih sličnih otkrivenih u Mikeni, a koje su bez sumnje originali? To veoma detaljno objašnjava Trejl u istom broju časopisa Archaeology (slika 7):

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Slika 7 ― Uočljive razlike između Agamemnonove i drugih mikenskih maski: 1) zasebno oblikovanje obrva; 2) „dupli“ kapci; 3) uši razdvojene od lica; 4) trouglasta bradica ispod usta; 5) špicasti, na gore okrenuti brkovi.

Prema opštim crtama, kako je to pravilno uočio Ginter Kepke, „Agamemnonova“ maska ima sličnosti sa 2 spljoštene maske ― jedne koju je Šliman otkrio u grobnici 4 u krugu grobnica A i druge, koja je otkrivena pola veka kasnije u grobnici ?, u okviru kruga grobnica B (izvan citadele):

1. kada se uporedi način na koji su modelovane obrve, vidi se da „Agamemnonova“ ima u dva luka jasno razdvojene i reljefno predstavljene;
2. oči su na „Agamemnonovoj“ masci plastično modelovane, sa poluzatvorenim kapcima; međutim, bademaste oči su jasno oivičene još jednom, „duplom“ predstavom kapaka;
3. uši su isključivo na „Agamemnonovoj“ masci modelovane zasebno, potpuno razdvojene od lica;
4. samo na „Agamemnonovoj“ masci postoji predstava trouglaste uske bradice tik ispod donje usne; oko ovog detalja postoje i ozbiljne polemike ― da li je ovo i jedinstvena takva predstava u mikenskoj umetnosti;
5. konačno ― oblik brkova; sasvim osobena jeste predstava brižno negovanih i nagore zašiljenih krajeva 'imperijalnih' brkova na „Agamemnonovoj“ masci.

Poslednja upadljiva osobenost možda bi bila i najjači argument za tvrdnju da se radi o falsifikatu. Ono što se uočava kada se pažljivije pogleda oblik brkova jeste da su originalno brkovi bili modelovani nadole, da bi „špic“ nagore kod svakog brka bio ― naknadno pridodat! Međutim, jedno zanimljivo mišljenje daje K. D. S. Lapatin, istoričar umetnosti sa Bostonskog univerziteta i renomirani stručnjak za minojsku i mikensku primenjenu umetnost. On je, kako kaže, tokom karijere imao dosta prilike da se susretne sa falsifikatima drevnih predmeta, ali i sa onim što se u istoriji umetnosti naziva pastiš (fr. pastiche ― prim. autora). Radi se o originalnim predmetima, koji su iz različitih razloga naknadno bili preradivani ili dorađivani. Dakle, Lapatin misli da je verovatno Šliman nosio originalni predmet na doradu kod zlatara u Atinu.

Ako bi čitava ova konstrukcija bila tačna, zašto je trebalo da „Agamemnon“ izgleda baš tako? Kolder, baš kao i Trejl, ovo objašnjava Šlimanovom slavoljubivom prirodom: u vreme kada je on živeo, vladajući stereotip o nobl izgledu predstavljao je kombinaciju Vinkelmanove predstave o dugačkom i tankom nosu i pruskog 'kraljevskog' koncepta, tj. nalik na Bizmarka ili kajzera Vilhelma I. I stvarno, kada se uporede likovi „Agamemnona“ i Vilhelma I ― opšta sličnost je veoma upadljiva! (slika 8 ):

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Slika 8 ― Predstava lica na „Agamemnonovoj“ masci u poređenju sa portretom nemačkog kajzera Vilhelma I

Epilog: trgovanje kulturnom politikom?

Naravno, čim se čitava ova priča pojavila u naučnoj javnosti, usledile su i reakcije. Jednu od najsnažnijih daje doskorašnja direktorka Nacionalnog arheološkog muzeja u Atini, arheolog Kati Demakopulu. Ona u potpunosti odbacuje tvrdnje Koldera i Trejla, smatrajući ih nenaučnim i proizvoljnim konstrukcijama. Kao osnovni argument, ona navodi činjenicu da je tokom Šlimanovih iskopavanja u Mikeni 1876. godine, koje je bilo pod kontrolom Grčkog arheološkog društva, sve vreme bio prisutan grčki supervizor Panajotis Stamatakis. Prema njegovim izveštajima, on je bio prisutan i tokom iskopavanja grobnice 5 i otkrivanja „Agamemnonove“ maske. Takođe, Demakopulu opovrgava tvrdnje Trejla da su stilske karakteristike maske dokaz da se verovatno radi o falsifikatu. Na primer, ona prilično ubedljivo dokazuje da nije istina da je oblik bradice ispod usana sasvim jedinstven u mikenskoj umetnosti: poziva se na stilski vrlo slično modelovanu 'bradicu' na predstavi glave lavice ― ritonu iz kruga grobnica A (slika 9):

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Slika 9 ― Detalj „bradice“ na zlatnom ritonu u obliku glave lavice. Posuda je pronađena u krugu grobnica A u Mikeni i predstavlja ubedljivu analogiju sa „Agamemnonovom“ maskom.

Eminentni stručnjak iz Nacionalnog arheološkog muzeja u Atini na kraju odlučno odbija mogućnost da se „Agamemnonova“ maska, koja se tu čuva kao dragulj nacionalnog kulturnog blaga Grčke, ponudi na dodatnu ekspertizu, s ciljem da se utvrdi njena autentičnost. Čak zaključuje da bi Kolder, s obzirom da i sam priznaje da nije kvalifikovan da ocenjuje arheološke podatke, „zaista trebalo da tako ozbiljno pitanje ostavi u ruke specijalista“.

A šta su to Kolder i Trejl na kraju predložili? Pa, da se maska podvrgne mikroskopskom ispitivanju, ne bi li se na osnovu prisustva/odsustva čestica mineralizacije utvrdilo da li se zaista radi o originalu ili modernom falsifikatu.

Ali, da li je to jedina pozadina ove zaista uzbudljive rasprave? Sama pomisao da je Šlimanu moglo pasti na pamet da organizuje i sprovede možda najveću prevaru u istoriji arheologije, veoma uznemirava. Ako bi se to ispostavilo kao tačno, šta bi se desilo sa hiljadama stranica ispisanim o ovom predmetu, koji je za nešto više od jednog stoleća bukvalno postao sinonim za ranu istoriju evropske civilizacije?

Činjenica je da i opsežni tekst o istoriji i arheologiji drevnog grčkog sveta, objavljen u nedavnom broju prestižne Nacionalne geografije, takode implicira da 'neki stručnjaci sumnjaju u poreklo „Agamemnonove“ maske' (Alexander 1999:69). U svakom slučaju, ostaje neosporno da je Hajnrih Šliman s pravom stekao reputaciju velikog vizionara i najintrigantnijeg arheologa XIX veka. Da li će u istoriji ove nauke biti zabeležen i kao najveća varalica? Uostalom, ubedljivo zvuče reči Viljema Koldera, kojima zaključuje svoje razmišljanje o njemu: 'Ako je maska original, Šliman je bio najveći srećković među arheolozima sve do Hauarda Kartera. Ali ako je falsifikat, onda je on genije koji je obmanuo vodeće arheologe i istoričare sveta više od jednog veka. Baš stoga što sam ja veliki Šlimanov poštovalac i što sam proveo mnogo vremena proučavajući njegov život, ja se nadam da je u pitanju falsifikat. Mnogo je bolje biti genijalac nego samo srećković.'

Gnjev mi, boginjo pevaj...

(Andrej Starović, arheolog Istraživačka stanica Petnica, „Anarheologija“ ― elektronski  časopis, br.: 1)
« Poslednja izmena: 13.03.2014. 21:29 marko313 »