Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Turistička organizacija Beograda: Redovni izleti u Viminacijum i Lepenski vir  (Pročitano 1140 puta)

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena

Turistička organizacija Beograda: Redovni izleti u Viminacijum i Lepenski vir


Beoinfo| 02. 05. 2013.

Svi koji su propustili da posete arheološki i muzejski lokalitet Viminacijum, Lepenski vir, i impozantnu Đerdapsku klisuru, od subote to mogu da učine svakog vikenda u organizaciji Turističke organizacije Beograda. Izleti će biti organizovani svake subote od 9 i nedelje od 10 sati.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Viminacijum će od 4. maja biti dostupniji turistima
- U godini obeležavanja Milanskog edikta, u kojoj će Viminacijum nizom manifestacija tokom maja i juna imati centralnu ulogu, Turistička organizacija Beograda u saradnji sa „Glob metropolitan tursom” organizuje posete ovom značajnom lokalitetu - kaže Dejan Veselinov, direktor TOB-a.
 
Arheološki park Viminacijum biće 18. maja srce obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, kada je rimski car Konstantin omogućio hrišćanstvu ravnopravnost sa drugim religijama, podsetio je profesor Miomir Korać.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Eksponati u Lepenskom viru
Tog dana će, prema njegovim rečima, biti otvorena izložba posvećena Konstantinu Velikom i rađanju hrišćanstva na prostoru Srbije, na kojoj će biti predstavljeno 180 artefakata otkrivenih od Sirmijuma do Naisusa, a potom iste večeri biti izvedena Verdijeva opera „Aida”.
 
On je istakao da će svi posetioci ovog grada biti u prilici da vide Domus, vernu rekonstrukciju kuće bogatog rimskog građanina iz perioda od 1. do 5. veka, kada je glavni grad tadašnje Gornje Mezije nastao i do kada se razvijao kao naseobina sa više od 30.000 žitelja.
 
- U okviru Domusa smeštena je bogata biblioteka sa više od 6.000 knjiga, galerijski prostor krase originalne freske nađene u grobnicama na ovom lokalitetu, na kojima preovlađuju floralni i zoomorfni motivi. Posebno se ističu biste 18 rimskih careva rođenih na prostoru Viminacijuma. Budući da je to petina svih rimskih imperatora, oni predstavljaju istinski brend naše zemlje na koji treba da budemo ponosni – ukazao je profesor Korać.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Na lokalitetu turisti mogu videti ostatke monumentalnog carskog mauzoleja, amfiteatar koji je imao 12.000 mesta, kao i terme. Imaju i mogućnost da odsednu u Domusu, gde osim prostorija za stručnjake koji svakodnevno rade na iskopavanju arheoloških predmeta, ima nekoliko soba namenjenih turistima.
 

Na samo sat vremena od Viminacijuma je jedna od najstarijih poznatih ljudskih naseobina, koju je na prostoru Lepenskog vira sredinom šezdesetih godina 20. veka otkrio profesor Dragoslav Srejović.


Reč je o jedinstvenoj kulturi, nastaloj između 6500. i 6300. godine pre nove ere na ovom prostoru, mada prvi tragovi boravka čoveka na tom području datiraju još iz perioda 9500. godine pre Hrista, istakao je direktor te ustanove kulture Vladimir Gojković.
 
On je precizirao da je reč kulturi na prelazu iz mezolitskog u neolitsko doba, to jest lovačko-sakupljačkog na poljoprivredni način života, koja je bila oslonjena i na ribarenje i lov oko Dunava.
 
Posetioci u okviru kompleksa mogu da vide čuvene monumentalne skulpture od kamena, kombinaciju ljudskog i ribljeg oblika, u skladu sa religijom sa rečnim božanstvima.
 
Može se videti i rekonstrukcija originalnog nalazišta, koje je posle gradnje hidrocentrale "Đerdap" izmešteno nekoliko metara više, reprodukcija originalne kuće sa ognjištem iz tog perioda, skeleti, grnačarija, kao i drugi manji predmeti koje je koristila ta mirnodopska civilizacija.
 
U nastavku izleta turistima se pruža mogućnost da posete Nacionalni park „Đerdap”, sa najvećom klisurom u Evropi.
 
Izleti u Viminacijum, Lepenski vir i na Đerdap organizuju se svake subote od 9 sati, a poludnevni obilazak Viminacijuma nedeljom od 10 sati sa Trga Nikole Pašića.


izvor: Blic.rs