Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Rimljani imaju Koloseum, a mi arenu u Viminacijumu  (Pročitano 944 puta)

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Rimljani imaju Koloseum, a mi arenu u Viminacijumu
« poslato: 06.05.2013. 19:27 »

Rimljani imaju Koloseum, a mi arenu u Viminacijumu


Neven Džodan | 05. 05. 2013. Foto: D. Milenković   


Rimski amfiteatar u Viminacijumu ubrzano se rekonstruiše kako bi bio spreman za 18. maj, proslavu jubileja „Milanski edikt 313-2013, Srbija”. Na vrelom pesku, radnici i arheolozi su na zajedničkom zadatku, kako bi najznačajnija arena na Balkanu zablistala na vreme.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

U rekonstrukciji se koristi postojani sibirski ariš


- Svi znaju za Koloseum, pa amfitetatar u Veroni, Arenu Arle, ali recimo kada od Pule povučete liniju do Londona pa krenete prema Rusiji, Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, možete da zaključite da su postojali mnogi rimski amfiteatri u velikim gradovima, ali su nestali. Ovo je jedini amfiteatar koji je očuvan na tom velikom prostoru i imao je oko sedam ili osam hiljada mesta - kaže Miomir Korać, direktor Arheološkog parka Viminacijum, pokazujući na nedovršenu građevinu na kojoj uprkos vrućini vredno i bez mnogo priče rade brojni radnici.


Pošto su amfiteatri bili tipizirane građevine, a to znači da je 25 odsto stanovništva moglo da uživa u dešavanjima u areni, arheolozi su lako zaključili da je na ovom mestu bio grad sa oko 30.000 stanovnika. Prvobitno zdanje bilo je od drveta, pa se i sada rekonstruiše u drvetu, i to sibirskom arišu koji može da opstane napolju stotinama godina, bez obzira na vremenske uslove.


- Zato nemamo potrebu za pokrivanjem samog amfiteatra, samo ćemo rekonstruisati sedišta i biće malo manji broj mesta za sedenje nego u rimsko doba. To je iz jednog jednostavnog razloga - današnji ljudi traže malo više komfora - kaže kroz osmeh glavni arheolog, koji je po ceo dan zajedno sa 21 kolegom na terenu u potrazi za novim otkrićima.


Dok gledamo kako niče drvena građevina u neposrednoj blizini arheoloških iskopina, saznajemo da će u ovoj prvobitnoj fazi biti rekonstruisana četvrtina rimskog amfiteatra sa oko 1.500 mesta koja će biti spremna za proslavu 18. maja, a zatim će se nastaviti istraživanja i oblaganje preostalog dela arene sa sedištima, pošto je plan da se tu i u budućnosti organizuju razne svečanosti.
- Želimo da ovo bude prava balkanska arena, Verona, gde bismo dovodili razne opere i kulturne grupe iz inostranstva - objašnjava on.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Prelep mozaik krasi ovaj rimski grad i utvrđenje

Pošto je rad arheologa sa četkicom i metlicom u rukama prilično spor, sada se to malo ubrzava sa primenom novih tehnologija, pa niko od ljudi na terenu ne sumnja da će sve biti gotovo u predviđenom roku.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Biće 1.500 mesta, da bi bilo komfornije za sedenje


Inače, ovaj amfiteatar se istražuje od 2007. godine. Na ovom delu koji se trenutno rekonstruiše završena su arheološka istraživanja, pa se istražuje i konzervira preostali deo, a vredni pronalasci biće prezentovani javnosti.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Arheolozi su zaključili da je na ovom mestu nekada bio grad sa 30.000 stanovnika
- Ovde smo pronašli čitav niz interesantnih stvari. Recimo, ispod same arene smo očuvali deo gde su bili gladijatori i određene životinje, a pretpostavljamo da su gladijatori pre izlaska u borilište doticali jednu vrstu kamenog prostora koji se vidi odavde, u nadi da ostanu živi posle borbe. Ima tu još divnih stvari koje smo našli, recimo rimske lampe, skulpture, pronađena je jedna predivna skulptura od žada visine 45 centimetara, što je svetski unikat - zaključuje Korać. U Viminacijumu ima do sada oko 50.000 otkrivenih predmeta od kojih je hiljadu od zlata i u planu je da se u narednom periodu napravi svojevrsni muzej gde će biti izloženi predmeti vezani za istraživanje antičkog grada. Takođe, ne treba zaboraviti da se ispod okolnih oranica nalaze hramovi, trgovi, pozorišta, ulice, hipodrom, carska palata i sve ono što je krasilo jedan veliki grad.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ni sunce ni pesak radnicima i arheolozima ne mogu ništa


Edikt i Aida


U Arheološkom parku Viminacijum 18. maja biće održane dve manifestacije: izložba Narodnog muzeja „Konstantin Veliki i Milanski edikt 313. - rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije” i opera „Aida” u izvođenju ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu.
- Želimo da predstavimo ono što je najbolje i ono što je nastalo upravo u tom periodu na našem tlu. Prikupili smo materijal iz deset muzeja koji će se predstaviti svojim najboljim primercima - kaže Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja.


                                                                                                                                                          izvor: Blic.rs