Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Realno stanje o muzeju  (Pročitano 3287 puta)

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Realno stanje o muzeju
« poslato: 11.02.2013. 18:50 »
 15:56, 11.02.2013.

Direktor Narodnog muzeja dobio šamar?

Autor A. S. Izvor Južne vesti |Niš


Da su se u petak prepodne u niškom Narodnom muzeju najpre verbalno, zatim i fizički sukobili jedan od kustosa i direktor, potvrdila je i policija.
U pismu koje je dostavljeno redakciji Južnih vesti, a koje je potpisano sa “grupa 8 kustosa različitih oblasti” navodi se da je do sukoba došlo tokom sastanka u kancelariji direktora.


Tada je, stoji u pismu, kustos sa najvišim zvanjem u muzeju, inače stariji čovek, kako je naglašeno, udario direktora, koji ga je zaustavljao da ne bi napustio kancelariju.
U niškoj Policijskoj upravi kažu da su policajci reagovali po prijavi, u petak oko 9 sati.


- Izašla je naša patrola i podnela prekršajnu prijavu protiv jednog punoletnog lica zbog narušavanja javnog reda i mira - rekla je porparol niške Policijske uprave Lidija Pavlović.


Direktor Narodnog muzeja Slaviša Popović nije želeo da komentariše događaje od petka uz konstataciju “da su to gluposti i da on gluposti ne komentariše”.

- Ja znam šta radim i iza čega stojim i koji su rezultati. Danas ima svega, možda ima i zlonamernih ljudi i ja to ne bih komentarisao - rekao je Popović.

“Grupa 8 kustosa” u svom pismu navodi i da je dan pre pomenutog incidenta došlo do verbalnog sukoba između direktora i jednog od arheologa i da zato strahuju od novih incidenata, koji se u muzeju, kako kažu, kontinuirano javljaju i u poslednjih godinu dana.
 

http://www.juznevesti.com/Hronika/Direktor-Narodnog-muzeja-dobio-samar.sr.html
« Poslednja izmena: 12.02.2013. 22:13 Carica Teodora »

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Dobro i loše o muzeju
« Odgovor #1 poslato: 12.02.2013. 21:53 »
Brčko: Muzej trune u podrumu

 M. DRAGANIĆ | 20. maj 2012. 20:59    Više od 3.000 vrednih eksponata propada razbacano po kartonskim kutijama


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Dragica Panić Kašanski, rukovodioc brčanskog Doma kulture


BRČKO - Sudeći po nedostatku volje u institucijama Brčko distrikta, još će dosta Savom proteći mutne vode dok Brčaci ne dobiju muzej i mogućnost da pogledaju bar deo od preko 3.000 prikupljenih eksponata iz arheološke, etnološke i istorijske zbirke koji sada trunu u vlažnoj podrumskoj prostoriji bivše „Šipadove“ zgrade u centru grada.
Po rečima Dragice Panić Kašanski, rukovodioca brčanskog Doma kulture, očekivati je da će se u Brčkom ipak prepoznati značaj čuvanja kulturno-istorijske baštine i da će u narednih nekoliko godina dobiti muzej.
Ustanovljenjem distrikta, u Brčkom su obnovljene razne manifestacije i institucije. Jedna od retkih koja nije, je postojeća muzejska zbirka koja je sklonjena u papirne kutije. Iako je na snazi Konvencija za očuvanje kulturno-istorijske baštine, koja BiH obavezuje na zaštitu nasleđa, u Brčkom nije bilo političke volje da se spasu eksponati koji su neuslovno smešteni - ističe Panić Kašanski.
Čekajući rešenje za tri postojeće zbirke, u pododeljenju za turizam, kulturu i sport uradili su projektnu ideju za obnovu muzeja.
- Mi smo u reviziji koju smo proveli 2008. godine Reč je o arheološkoj, etnološkoj i istorijskoj građi, sa preko 3.000 eksponata. Još čekamo rešenje koje bi sačuvalo ovu vrednu građu. Celokupan materijal je smešten u kartonske kutije i nije deponovan na odgovarajući način.
U konsultacijama sa stručnjacima iz Srbije i Hrvatske, procenjeno je da se radi o značajnim eksponatima, koji zaslužuju da budu smešteni u odgovarajući muzejski prostor. Zasada postoje i administrativne prepreke, jer je Brčko kao poseban distrikt samostalna lokalna zajednica.
Pokušaji pojedinih udruženja građana da reše pitanje smeštaja ovih eksponata, ostali su bez rezultata, jer odnosi i nadležnosti i upravljanje imovinom nisu zakonski regulisani.


IZGRADNjA DEPOA  STRUČNjACI predlažu više načina da se prikupljeno kulturno-istorijsko nasleđe prezentuje stručnoj javnosti. Jedan je izgradnja muzeja, a drugi je obezbeđivanje depoa za građu, koju bi zainteresovani naučni i stručni radnici mogli da istražuju.


http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:380662-BrckoMuzej-trune-u-podrumu


Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Dobro i loše o muzeju
« Odgovor #2 poslato: 12.02.2013. 22:03 »
Sanacija Narodnog muzeja počeće od depoa

U ovoj godini glavna izložba biće posvećena Milanskom ediktu, uz pregovore da bude prikazana i u Vatikanu

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u svojoj kancelariji (Foto: Anđelko Vasiljević)

 Sanacija i adaptacija Narodnog muzeja počeće tokom ove godinei to od uređenja depoa, Atrijuma, koji je delimično u funkciji i krova koji je najurgentniji, jer prokišnjava, ističe u razgovoru za „Politiku” Bojana Borić Brešković, v.d. direktora Narodnog muzeja u Beogradu, postavljenapo drugi put na čelo ove kulturne institucije, u septembru prošle godine. Odmah potom dodaje da se od rekonstrucije nije odustalo, ali da bi trebalo biti realan i da se prvo mora zaštiti zgrada na Trgu republike od daljeg propadanja i kulturna dobra koja se nalaze u njoj.Smatra da se sada ne možemo više baviti analizama prethodnih idejnih rešenja rekonstrukcije. – Ministarstvo finansija je za trogodišnji period prihvatilo program sanacije i adaptacije Narodnog muzeja,sa trogodišnjom projekcijom sredstava, koja u celini iznosi oko milijardu i trista miliona dinara. Prve godine dobićemo 130 miliona dinara, a dalje će sredstva biti dodeljena po fazama radova. Onog trenutka kadzavršimo deo koji podrazumeva osnovne projektne zadatke sanacije i projektovanja, što je mnogo manji posao nego kad je reč o rekonstrukciji, bezbolniji je i brži, možemo da odemo na tender i krenemo sa izvođenjem radova.Uverena sam da ćemo uspeti sve da sredimo iako se govori da je suma nedovoljna, jer smatram da uz dobru organizaciju možemo da rešimo mnoge probleme. Dobro bi došao i dodatni prostor u blizinimuzeja, kad je reč o smeštajukonzervatorskih odeljenja,ističe Brešković.
Na naše pitanje ko će raditi sanaciju direktorka odgovara da se još uvek ne zna , ali da prethodnotreba da postoji plan sanacije i adaptacije, koji bi trebalo da radi arhitekta Vladimir Lojanica sa „Mašinoprojektom”, jer ova firma odlično poznaje zdanje na Trgu.
Bojana Borić Brešković je prva žena u istoriji Narodnog muzeja koja je bila direktorka ove ustanove i prva koja je drugi put došla na istu funkciju, a za vreme njenog prethodnog mandata od 1996. do 2001. dogodilo se bombardovanje. Sada, drugi put na istom poslu se sreće i dalje sa identičnom krilaticom „ništa bez faznih radova”, baš kao pre 12 godina. Optimista je i od stupanja na novu dužnost unela je u svoj kabinet sliku Uroša Predića „Portret Nikole Nestorovića”. Reč je o portretu arhitekte Nestorovića kojije jedan od autora projekta po kojem je sazidano zdanje Narodnog muzeja, a njegov portret treba, kako direktorka ističe, „da nas podseti da ovo zdanje mora da se sredi”. O onoj najvidljivijoj, izložbenoj aktivnosti muzejau narednom perioduBreškovićeva saopštava:
–Povodom Dana državnosti, dan ranije 14. februara, otvorićemo u Atrijumu muzeja izložbu „Kosovo i Metohija, Zadužbine i darovi, Zbirke Narodnog muzeja u Beogradu” koja će trajati više meseci. Na ovoj postavci neće biti izložene samo kopije fresaka, već imaterijal raznorodnog tipa iz zbirki koje imamo. Publika će biti zadovoljna takvim predstavljanjem naše baštine, a odeljenje za Srednji vek u Narodnom muzeju, koje je u prethodnom periodu bilo zapostavljeno, sada je dobilo svoj puni izraz. Dan Narodnog muzeja, 10. maj, obeležiće „Jugoslovenska karikatura 20 veka”. Malo se zna da se Beta Vukanović bavila karikaturom, a biće izloženi ovom prilikom i radovi Uroša Predića, Ivana Meštrovića, zaključno sa delom Pjera Križanića. Miroslavljevo jevanđelje učinićemo dostupnim javnosti baš tog10. maja i još nekoliko dana nakon toga, a ono će potom do daljnjeg ostatiu Narodnom muzeju. U ovoj godini kao glavnu izložbenu aktivnost ističemo onu posvećenu Milanskom ediktu,odnosnu Konstantinu Velikom i baštini rimskih provincija na tlu Srbije, koja će biti realizovana prvo u Viminacijumu 18. maja, koji se obeležava kao međunarodni Dan muzeja, a posleizložba stiže i u Narodni muzej između 3. i 18. juna. Upravo se pregovara da deo ove postavke gostuje i u Vatikanu krajem godine.
Naša sagovornica navodi da ne može da odredi da li joj je bilo teže za vreme prvog mandata kada se dogodilo bombardovanje ili sada kada sledi sanacija. Priseća se da je u prvom dolasku na čelo muzeja doživela vanrednu situaciju zbog bombardovanja, ali je pre toga Narodni muzej uspeo da napravi nekoliko izvanrednih izložbi. Kaže da je „dovoljno pomenuti onuposvećenu Renoaru i njegovim delima, a pored toga je zalaganjem NM u saradnji sa Narodnombibliotekom Miroslavljevo jevanđelje konzervirano, što je uradila Vera Radosavljević, a čitav niz godina pre toga se tako nešto nikako nije dalo dogovoriti, ni ko će to raditi, ni kako”.
  B.Lijeskić   objavljeno: 11.02.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sanacija-Narodnog-muzeja-pocece-od-depoa.lt.html




Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Realno stanje o muzeju
« Odgovor #3 poslato: 12.02.2013. 22:22 »
Beogradsku mumiju  staru 2.300 godina selili kao šifonjer!

Momčilo Petrović      | 13. 09. 2012. - 07:16h   | Foto: B. Anđelković

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Samo desetinu dana pre najavljenog izlaganja Beogradske mumije u javnosti, nepotrebni i nepromišljeni potezi rukovodstva Narodnog muzeja prete da ozbiljno oštete ovaj jedinstveni arheološki eksponat, tvrdi prof. dr Branislav Anđelković, i dodaje da je reč o prvorazrednom kulturnom skandalu!

Bez ikakve ograde može se reći da je profesor dr Anđelković najzaslužniji što jedina egipatska mumija u Srbiji, poklon dobrotvora, mecene i svetskog putnika Pavla Riđičkog iz 1888. godine “srpskom narodu”, do sada zaboravljena, nije istrunula u nekom podrumu.
   
On je kao mladi diplomirani arheolog krajem osamdesetih sasvim slučajno u Arhivu Srbije naišao na podatke o mumiji, a onda joj i ušao u trag: voljom političara beogradski Narodni muzej mumiju je 1986. godine bio ustupio Galeriji umjetnosti nesvrstanih zemalja u Titogradu.

Na inicijativu mladog naučnika, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta uputilo je zahtev za vraćanje, koji je usvojen 1991. Narodni muzej potom je mumiju ustupio Arheološkoj zbirci ovog fakulteta. Od tada je predmet brige i istraživanja dr Anđelkovića...
   
Ispravio je grešku Narodnog muzeja, koji je mumiju vodio kao poklon jednog Nemca iz 1921. godine i identifikovao njenog pravog darodavca. Takođe, utvrdio je identitet i zanimanje mumifikovanog egipatskog sveštenika i utvrdio da je ovaj sahranjen sa obimnim papirusnim svitkom za koji se veruje da predstavlja jednu od najobimnijih verzija “Knjige mrtvih” ikada nađenih.



Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Odnos Narodnog muzeja prema Beogradskoj mumiji je neprofesionalan
 Prof. dr Branislav Anđelković, egiptolog


I ne manje važno, zahvaljujući istupanjima profesora Anđelkovića u javnosti, Gradski sekretarijat za privredu, prepoznavši u mumiji turistički potencijal, uložio je 35.000 evra u specijalnu vitrinu u kojoj bi mumija, u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta, trebalo da bude stalno izložena javnosti.

 Upravo povodom izgradnje ove vitrine, “Blic” je u julu objavio tekst o dr Anđelkoviću i mumiji, što je, veruje on, bio okidač za ono što bi ovih dana moglo da dovede do uništenja mumije.
   
- Posle objavljivanja tog teksta - kaže on za “Blic” - telefonirali su mi iz Narodnog muzeja i zamerili što nisam govorio i o njima. Odvratio sam im da je za njih tako bolje jer o odnosu sadašnje uprave Muzeja prema mumiji imam izrazito negativno mišljenje. Tada su mi rekli da ću tek videti... Ubrzo su dekana Filozofskog fakulteta obavestili da će mumija biti “preneta" u Narodni muzej na konzervatorski pregled, a zatim su 29. avgusta došli radnici i izneli je iz zgrade - kroz prozor. Kao da je šifonjer, a ne arheološki eksponat star 2.300 godina!

Profesor Anđelković smatra da je najavljeni “konzervatorski pregled” samo pokriće za “treniranje strogoće” aktuelne uprave Narodnog muzeja i navodi nekoliko činjenica.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Vredan i osetljiv eksponat pakovan je nestručno; radnik levo nema čak ni rukavice

Kao prvo, Narodni muzej uopšte nema specijalizovane stručnjake osposobljene za rad sa mumifikovanim ljudskim ostacima i papirusom. Drugo, ozbiljnom konzervatorskom pregledu prethodi izrada elaborata, a sam pregled je dugotrajan proces. Slovenci su, na primer, kovčeg svoje mumije čistili i konzervirali nekoliko meseci!
 
Treće, ono što uprava Narodnog muzeja naziva “konzervatorskim pregledom” obavljano je već 2007. i 2011. godine, kada su radnici Muzeja otvarali i zatvarali sanduk - u prostorijama Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta! To je, naglašava prof. Aneđelković, vrlo bitno - pošto je svaka promena mikroklime pogubna po oslikani drveni kovčeg, mumifikovane ostatke i papirus stare 23 veka.
 
A po nalogu uprave Narodnog muzeja, mumiju su, između ostalog, radnici pakovali bez rukavica i nosili je uz stepenice. Budući da je ona odavno prelomljena na tri dela, pitanje je šta je ostalo od - Takvo postupanje je neprofesionalno, nestručno i štetno - kaže dr Anđelković. - Zabrinut sam za njen opstanak.
   
U Narodnom muzeju kažu da je konzervatorski pregled deo uobičajene procedure koja prethodi izlaganju, a da je selidba bila neophodna jer na Filozofskom fakultetu, zbog radova na uređenju prostora, on nije mogao da se izvede.
   
“Stoga, ne razumemo o kakvom je ‘nestručnom rukovanju’ reč. Sprovedeni postupak upravo je deo stručnog muzeološkog rada, za koji je nadležan Narodni muzej - i kao ustanova u čijoj se zbirci mumija čuva i kao centralna ustanova zaštite pokretnih kulturnih dobara. Obavljanje različitih aktivnosti na zaštiti i prezentaciji kulturne baštine osnovni je posao muzeja. Stručnjaci Narodnog muzeja - konzervatori i kustosi - obučeni su za njega, za razliku od docenta dr Anđelkovića. Oni poseduju visokospecijalizovano znanje o zaštiti kulturnog nasleđa, koje im omogućava da tačno procene potrebne i valjani postupke u tretmanu i prezentaciji kulturnih dobara.” delova posle tumbanja...šu ovaj događaj, iz Ministarstva kulture stigao nam je odgovor u kojem se navodi da je 2007. godine utvrđeno da su uslovi za čuvanje mumije tada bili neodgovarajući, a zatim se kaže da je “Beogradska mumija pre prenošenja u specijalizovanu namenski izrađenu vitrinu bila (je) na konzervatorskom pregledu u Narodnom muzeju u Beogradu, koji kao centralna ustanova zaštite pokretnih kulturnih dobara, odnosno umetničko-istorijskih dela, između ostalog, ostvaruje i uvid u stanje kulturnih dobara i preduzima mere u vezi s njihovom zaštitom i korišćenjem i pruža stručnu pomoć i unapređuje rad na zaštiti kulturnih dobara, naročito u pogledu savremenih metoda stručnog rada”.


http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/342334/Beogradsku-mumiju-staru-2300-godina-selili-kao-sifonjer

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Realno stanje o muzeju
« Odgovor #4 poslato: 12.02.2013. 22:39 »
Pogledajte specijalnu podzemnu komoru u kojoj se čuva Miroslavljevo jevanđelje

Sonja Šulović      | 13. 01. 2013. - 22:02h   | Foto: RAS                             

Kao nekada u samoći biblioteke manastira Hilandara, danas Miroslavljevo jevanđelje mir pronalazi duboko pod zdanjem Narodne biblioteke Srbije na Vračarskom platou. Teška vrata trezora ne može svako da otvori, a samo jednom godišnje iz specijalne komore vadi se naš najstariji sačuvani kodeks.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Za čuvanje Jevanđelja potrebni su posebni uslovi vlažnosti, temperature, svetlosti...

Jevanđelje je preživelo više od osam burnih vekova i prevalilo na desetine hiljada kilometara od mesta gde je nastalo do onog gde se danas čuva, a uskoro ga čeka još jedno preseljenje. U vlasništvu Narodnog muzeja u Beogradu, pod inventarskim brojem 1536, od jula 2008. godine Miroslavljevo jevanđelje je privremeno smešteno u trezor Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.
   
Zbog rekonstrukcije trezora, Jevanđelje će se krajem januara ponovo naći u Narodnom muzeju, gde će se i ubuduće čuvati.

 - Zamisao hilandarskih monaha kada su ga poklanjali kralju i otadžbini, zajedno s hilandarskom osnivačkom Poveljom Svetog Simeona i najstarijim poznatim prepisom Teodosijevog Žitija Svetog Save, bilo je: da se o njemu staraju sve srpske institucije kulture i da ono bude vlasništvo svih Srba, da ih okuplja, poučava i nadahnjuje - priča Vladan Trijić iz Arheografskog odeljenja.



Konzervatori, arheografi i tim tehničko-bezbednosnog sektora staraju se da obezbede uslove koji će knjigu iz poslednje četvrtine 12. veka štititi i produžiti joj vek trajanja. U stalnoj koordinaciji s timom kustosa i konzervatora Narodnog muzeja, proveravaju se uslovi temperature, vlage i osvetljenja, jednom godišnje pregleda se stanje kožnog poveza, bloka knjige, mastila i bojenog sloja.

 - Jevanđelje se čuva u specijalnoj komori koja obezbeđuje konstantne uslove: pergamentni rukopisi zahtevaju temperaturu od 16 do 20 stepeni Celzijusa i vlažnost 50 plus-minus pet procenata. Oko komore postavljeni su uređaji kojima se smanjuje varijacija temperature i vlažnosti u trezoru, čime smo pobošljali inače neadekvatnu klimatizaciju depoa - navodi Željko Mladićević, načelnik Odeljenja za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Jevađelje karakteriše finoća izrade, pažnja uložena u izradu slova, darovitost iluminatora, ukrštanje različitih umetničkih uticaja...

Konzervaciju rukopisa pre dvadesetak godina je uradila dr Vera Radosavljević, a Mladićević ističe da je njegovo stanje danas stabilno, ali da se ne preporučuje izlaganje jer svaka promena mikroklimatskih uslova može da izazove i nepovratne promene.
 - Kada je vazduh isuviše suv, može doći i do trajne neelastičnosti listova, krtosti, pucanja... S druge strane, previsoka vrednost relativne vlage dovodi do pojave mikroorganizama koji se hrane podlogom za pisanje, šire kao zaraza i oštećuju građu, a povišena temperatura ubrzava starenje - objašnjava Mladićević.



Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Propisani uslovi izlaganja nalažu i posebne mere bezbednosti, u izložbenoj prostoriji mora da bude polumrak i izvor hladne svetlosti.

 - Izlaže se samo u izuzetnim prilikama i ne duže od deset dana, uz dozvolu ministra za kulturu. Od 2001. godine izlagano je pet puta. Zbog uslova čuvanja, Jevanđelje ne može da bude deo stalne postavke Narodnog muzeja - objašnjava Aleksandra Nitić, viši kustos nacionalnog muzeja.
Ranije je procenjeno da bi uređenje specijalnog prostora, uz kompletnu zaštitu prostora u kojem bi se na adekvatan način čuvalo i očima javnosti predstavilo Miroslavljevo jevanđelje, koštalo oko 130.000 evra.



http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/362377/Pogledajte-specijalnu-podzemnu-komoru-u-kojoj-se-cuva-Miroslavljevo-jevandjelje

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Realno stanje o muzeju
« Odgovor #5 poslato: 12.02.2013. 23:05 »
Sto kvadrata za milion i po eksponata

Biološko i geološko blago Srbije sabijeno u depoima i zapečaćenim sobama Prirodnjačkog muzeja jer nema prostora za izlaganje zbirki

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Nacionalno blago daleko od očiju javnosti (Foto D. Jevremović)

Kljove mamuta, kutnjak nosoroga, skelet delfina, na hiljade primeraka školjki, puževa i drugih beskičmenjaka, insekti kojima se ne zna broj, vredni biološki i geološki eksponati među kojima su meteoriti ali i minerali iz Trepče, kao i čuveni jadarit, zbijeni na policama malih zapečaćenih prostorija u centru Beograda, daleko su od pogleda onih kojima je i namenjeno ovo prirodno blago – građana Srbije. Depoi i sobe zgrade u Njegoševoj ulici, gde se nalazi Prirodnjački muzej, pretesni su za milion i po vrednih eksponata, prikupljanih od 1895. godine, kada je ova ustanova osnovana. Zbirke različitih primeraka povremeno se mogu videti u jedinom izložbenom prostoru muzeja smeštenom na Kalemegdanu koji, kako kaže Slavko Spasić, direktor Prirodnjačkog muzeja, ima samo sto kvadratnih metara i u njega može da stane – četrdesetak eksponata.
– Zbirki je mnogo, čuvamo ih i štitimo od propadanja, ali najveća šteta je što posetioci ne mogu da ih vide, jer nemamo dovoljno prostora za njihovo izlaganje. Za 116 godina postojanja muzeja pokušavalo se puno puta da se obezbedi prostor – zgrada za muzej u kojoj bi bile i stalne izložbe sa većinom eksponata koje imamo, ali na kraju to nije urađeno – objašnjava direktor Prirodnjačkog muzeja.
U prostorijama ove ustanove, jedine u Srbiji u kojoj se čuva prirodno biološko i geološko blago zemlje, nalaze se eksponati od perioda ledenog doba pa sve do današnjih dana, sa teritorije naše države, ali i sa svih drugih kontinenata.
– Smešteni su u depoima u podrumu i zapečaćenim sobama u blizini kancelarija zaposlenih u muzeju. Vodimo računa da budu maksimalno zaštićeni, zbog toga se sve prirodnjačke zbirke sastavljene od biološkog materijala jednom godišnje tretiraju hemikalijama i čuvaju se u posebnim uslovima. Najveću opasnost za njih predstavljaju mikroorganizmi, pa se zato naročito vodi briga o eksponatima koji se koriste za izložbe – pre nego što se vrate na police, obavezno prolazetretman u komori za dezinsekciju – kaže Spasić.
Geološke zbirke najviše ugrožava vlaga, zato je u depoima u podrumu zgrade napravljen sušionik, a tu su i uređaji koji kontrolišu vlažnost vazduha i temperaturu.
– Nadležni znaju naš problem, međutim, do sada nije pronađeno rešenje za njega. Jedna od mogućnosti je podsticaj kompanija na društveno odgovorno ponašanje i odvajanje određenih sredstava u namene poput ove – za obezbeđivanje prostora gde bi se izlagalo nacionalno blago – objašnjava Spasić.
Prirodnjački muzej je u nadležnosti Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, ali u nekim projektima sarađuje sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a većina eksponata predmet su naučnih istraživanja, koja ulaze u resor Ministarstva prosvete i nauke.
– Svetski prirodnjački muzeji su neprestano otvoreni za publiku, ali i za naučnike, studente, đake, koji u njima uče, što kod nas, zbog nedostatka prostora, nije moguće. Iako pripada Ministarstvu kulture, najveći sadržaji i aktivnosti tog muzeja su priroda, životna sredina i nauka. Problem se može rešiti dobijanjem nekog objekta u Beogradu, ali bi u to trebalo da se uključe svi nadležni, kao i grad Beograd, jer ova institucija je jedini Prirodnjački muzej u Srbiji – kaže Ivica Radović, državni sekretar Ministarstva životne sredine.
U Ministarstvu kulture, zaduženom i za Prirodnjački muzej, potražili smo sagovornika koji bi nam između ostalog odgovorio na pitanje kako se može rešiti problem nedostatka prostora ove ustanove. Usledio je odgovor iz kabineta ministra kulture koji glasi: „San o adekvatnom smeštaju i prezentaciji Prirodnjačkog muzeja traje 116 godina. Ministarstvo kulture i ministar lično mole dase ova tema, u mesecima kada se intenzivno traga za stvarnim rešenjem, ne remeti (koliko god dobronamernim) medijskim nagađanjima.”


Prirodnjački muzej
Osnovan 1895.
1930-tih privremeno useljen u zgradu u Njegoševoj ulici
Od 1973. ima izložbeni prostor na Kalemegdanu (Nekadašnji Muzej lova i šumarstva)
Danas ima 42 zaposlena


Eksponati
* Najstariji eksponat – Ediakara fauna (okamenjeni otisci tela životinja koje podsećaju na meduze i crve), star oko 600 miliona godina, iz Australije
* Od 1895. godine čuvaju se Mineraloska zbirka, Zbirka kenozojskih beskičmenjaka i Zbirka krupnih sisara
* Najveći eksponat – butna kost mamuta
* Najmanji eksponat–foraminifere, ostrakode, puževi, školjke mikroskopskih veličina od 0,4 do 1,5 milimetara
* Najteži eksponat – Dimitrovgradski meteorit težak oko 100 kilograma

Putujuće izložbe
Godišnje se u izložbenom prostoru na Kalemegdanu organizuju tri-četiri izložbe, a pored njih Prirodnjački muzej ima i šest putujućih izložbi koje se predstavljaju širom Srbije.
– Ove godine smo bili u Novom Sadu, Kikindi, Bajinoj Bašti, Vrnjačkoj Banji, Kraljevu, Bosilegradu, Surdulici... U Kraljevu izložbu riba južnog Jadrana za mesec dana videlo je pet hiljada ljudi, nakon toga izložba je premeštena u Vrnjačku Banju, gde je bilo 5.600 posetilaca – objašnjava Slavko Spasić.

Dejana Ivanović   objavljeno: 19.11.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sto-kvadrata-za-milion-i-po-eksponata.lt.html
« Poslednja izmena: 12.02.2013. 23:52 Carica Teodora »

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Realno stanje o muzeju
« Odgovor #6 poslato: 12.02.2013. 23:39 »
Ovako izgleda niški muzej, prostran, svetao i čist, ali u podrumu  ko zna . :)

Evo nekoliko primera:

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
 
razni novčići starog sveta

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
 
ogroman ćup

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
 
mali ćup iz jednog sela

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
 
mačevi stare preko 2000 godina

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
 
statua veličine odrasle žene

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
« Poslednja izmena: 24.02.2013. 19:08 Carica Teodora »

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Realno stanje o muzeju
« Odgovor #7 poslato: 12.02.2013. 23:44 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
 
Mala kapija

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
 
Imitacija
« Poslednja izmena: 20.02.2013. 23:49 admin »

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Realno stanje o muzeju
« Odgovor #8 poslato: 20.02.2013. 20:18 »

Ugrožen 26 vekova star srebrni pojas drevnih Tribala
Bogato ukrašenu traku od srebrnog lima, debljine samo jedan milimetar, neprocenjivi arheološki nalaz iz Batinca, napala tajanstvena korozija. Stručnjaci Centralnog instituta za konzervaciju spasavaju mistični ritualni pojas star 2.600 godina

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Stručnjaci Centralnog instituta za konzervaciju (CIK) u Beogradu grozničavo rade na odgonetanju uzroka misteriozne korozije koja je ugrozila 26 vekova star srebrni pojas drevnih Tribala, jedan od najznačajnijih arheoloških nalaza u Srbiji. Reč je o bogato ukrašenoj traci od srebrnog lima, dugoj 95 centimetara, debljine samo jedan milimetar, izrađenoj krajem šestog veka pre nove ere.

Ona je u paru sa gotovo identičnim pojasom pronađena šezdestih godina u selu Batinac kod Ćuprije, a naučnici smatraju da su ove minuciozno ukrašene trake nosili najviši dostojanstvenici Tribala.

- Prošle godine došlo je do nevrovatnih promena na pojasu od srebra koji je naglo počeo da tamni i menja boju – kaže konzervator Nataša Krstić iz Ateljea za konzervaciju metala CIK. – Sada fizičko-hemijskim analizama detaljno ispitujemo strukturu metala da bi odgonetnuli uzrok čudnih promena.

Srebreni pojas je izuzetno fino izrađen, jedva nešto deblji od hartije, kažu konzervatori iz CIK. – Neverovatno je što na ovako dugačkoj i tankoj traci uopšte nema tragova zavarivanja, što ukazuje da je iskovana od jednog komada metala - kaže konzervator Nataša Krstić. Ukrasi su izvedeni savršeno precizno iskucavanjem, a na zadnjoj strani vidi se i da su majtori od pre 25 vekova koristili šestar. – Pored geometrijskih ukrasa na jednom od pojaseva iz Batinca je ugravirana unikatna predstava jahača na mitskoj životinji s kopljem u ruci – kaže prof. dr Stojić. Tek nekoliko vekova kasnije pojavljuju se slične predstave „tračkog konjanika“ na prostoru Balkana.

Pojas je u laboratoriju CIK stigao iz Zavičajnog muzeja u Jagodini gde se čuva od 1959. godine, kad je otkupljen od nalazača. Ni tokom 2.500 godina pod zemljom, ni u vitrini muzeja srebro nije izgubilo sjaj, a onda je prošle godine potpuno neočekivano počelo da menja boju.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

- Ovakve promene su gotovo nezabeležene kod plemenitih metala kao što je srebro – kaže konzervator Danijela Jovanović. – Tek kada utvrdimo šta ih je izazavalo moći ćemo da odredimo postupak za vraćanje starog blistavog sjaja pojasu.

Dragoceni predmet koji pokušavaju da spasu konzervatori CIK u svetskoj nauci su klasifikovani kao „pojasevi tipa mramorac“, a ime duguju selu u dolini Velike Morave gde su pronađena prva dva primerka. Pojas koji je sad ugrožen misterioznom korozijom 2004. je izazvao senzaciju u Nemačkoj na izložbi „Srebro i zlato Ilira i Kelta na centralnom Balkanu“.

- Reč je o najskupocenijim predmetima s kraja šestog i početka petog veka pre nove ere – naglašava prof. dr Milorad Stojić iz Arheološkog instituta SANU, čiji su radovi o pojasevima objavljeni u najuglednijim svetkim naučnim časopisima. – Oni se nalaze uvek u paru, a do sada je nađeno ukupno 24 primerka pojasa od plemenitih metala, i to isključivo u Srbiji. Oni dostižu dužinu odo 1,2 metra i bogato su ukrašeni iskucavanjem. Od do sada poznatih primeraka, dva iz Novog Pazara izrađena su od zlatnog lima, a ostali od srebrnog.

Pojasevi iz srednje Evrope koji potiču iz istog vremena su manji i neuporedivo skromniji, i izrađeni su od bronze. Profesor Stojić naglašava da se u indoevropskoj tradiciji srebro smatra obležjem svetlosti dana i kraljevskog dostojanstva i da su pojasevi verovatno bili deo opreme i kao lenta nošeni preko ramena i grudi.

- Najinteresantniji su upravo pojasevi pronađeni u Batincu – kaže Prof Stojić. Jedini su bili pozlaćeni, što je znatno obogatilo njihovu simboliku. Zlato je smatrano za „mineralnu svetlost“ zastupnika Sunca na Zemlji i svega što ono najmarkantnije nebesko telo daruje čoveku, od plodnosti, ljubavi i znanja, do moći i vlasti.
Izvor: Večernje Novosti
« Poslednja izmena: 24.02.2013. 19:09 Carica Teodora »