Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Prvi mesenijski rat - 743. do 724. pre n.e.  (Pročitano 1741 puta)

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Prvi mesenijski rat - 743. do 724. pre n.e.
« poslato: 25.09.2014. 14:15 »
Prvi mesenijski rat je bio rat između Mesenije i Sparte. Rat je trajao od 743. do 724. pre Hrista. Rat je završio pokoravanjem Mesenije. Mesenjani su postali heloti.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Mesenija

Sparta se suočavala sa prenaseljenošću Lakonije. Pokušala je da proširi svoje teritorije, pa je spartanska vojska krenula preko planine Tajget na zapadu. Planina Tajget predstavljala je granicu Lakonije i Mesenije.
Neprijateljstvo Sparte i MesenijeEdit

Prema Pausaniji neprijateljstvo Sparte i Mesenije nastalo je ranije (oko 768. pre Hrista). Tada su Lakademonjani i Mesenjani delili zajedničko svetilište, koje se nalazilo na granici dve države. Prema spartanskoj priči Mesenjani su napastovali spartanske device ubili su spartanskog kralja Teleukla, kada je on pokušao da ih spreči. Pored svega toga silovane devojke su se ubile zbog sramote. Po mesenjanskoj verziji device u u stvari bili naoružani vojnici, koji su na nagovor spartanskog kralja Teleukla nameraali da ubiju mesenijske osobe najvišeg ranga. Po toj verziji Mesenjani su onda ubili vojnike i kralja, a Spartanci nisu tražili pravdu, jer su znali da su krivi.

Povod za izbijanje rata bio je sukob Polihara iz Mesenije i Eufena iz Sparte. Polihar je bio olimpijski pobednik i imao je veliko stado. Eufen je čuvao Poliharovo stado, pa je prodao stado, a Polihara je lagao da su pirati pokrali stoku. Kada je Poliharov sin došao da istraži šta se desilo, Eufen ga je ubio. Onda je Polihar došao da traži pravdu i da se žali i spartanskim kraljevima i eforima. Pošto Sparta nije udovoljila njegovim molbama on je onako besan počeo da ubija svakog Lakademonjana na koga bi naišao. Sparta je zbog toga tražila od Mesenije da im izruče Polihara. Pošto im nije udovoljeno izbio je rat Sparte i Mesenije.

Mesenija je rekla da nije isporučila Polihara, jer ni Sparta nije htela da isporuči Eufena. Ponudili su Sparti da Argos ili atinski areopag presude. U samoj Meseniji došlo je do kratkotrajnog sukoba dve struje. Malobrojniju je predvodio Androkle, koji je zahtevao da predaju Polihara Sparti. Usledio je oružani obračun u kojem je poginuo Androklo i pobedio je Antioh, koji se nije slagao sa isporukom Polihara. Antioh je tako ostao jedini kralj Mesenije, ali nakon što je umro nekoliko meseci kasnije nasledio ga je sin Eufej.

Sparta nije javno objavila rat, nego je počela tajne pripreme za rat. Rat je počeo 743. pre Hrista napadom na Alfeju na granici sa Mesenijom. Pobili su gotovo sve u Alfeji. Nakon toga Lakademonjani su upadali u Meseniju, ali nisu razarali kuće, a ni uništvalai drveće ili useve. Samo su otimali stoku, žito i druge proizvode. Spartanci nisu ni zauzimali gradove, iako nisu bili utvrđeni.

Nakon tri godine rata kralj Mesenije Eufej je izveo vojsku da dočeka Spartance. Ukupno je imao 500 vojnika i pošto se dobro utvrdio spartanska vojska se povukla. U petoj godini rata došlo do bitke. Oba spartanska kralja Teopomp i Polidor učestvovala su u bici. Na Spartanskom levom krilu zapovedao je Polidor, a na desnom Teopomp. Antandar i Eufej bili su na levom mesenijskom krilu. Teopomp je napao na desnom krilu, ali Mesenjani su ga potisnuli i pobedili desno spartansko krilo. U isto vreme Spartanci su pobedili na levom krilu. Bitka je stala sa dolaskom noći.

Nakon velike bitke Mesenjani su bili u lošijem stanju, jer su potrošili mnogo novca, a i robovi su počeli da beže Lakademonjanima. Osim toga u Meseniji se pojavila i bolest slična kugi. Zbog svih tih nevolja napustili su gradove i povukli se na planinu Itom. Bilo je to mesto, koje se moglo lako braniti, a teško osvojiti.

Kada su Mesenjani pitali proročište u Delfima šta da rade dobili su odgovor da moraju žrtvovati devicu plemenita roda Eptida. Kocka je pala na devojku, za koju je bilo sumnjivo ko joj je otac, a osim toga ona je i umakla sa ocem u Spartu. Nakon toga Aristodem je sam ponudio svoju ćerku sa ciljem da spasi Meseniju. Mladić, koji je bio zaljubljen u njegovu ćerku pokušao je da to spreči, pa je rekao da ona nije devica, nego da ima dete sa njim. Na to je razjareni Aristodem ubio svoju ćerku, rasporio joj utrobu i pokazao da nije bila trudna. Spartanci su čuli za proročanstvo, pa su se očajni nakon vesti o žrtvovanju uplašili i 6 godina nisu ratovali protiv Mesenije.

U trinaestoj godini rata došlo je do velike bitke, u kojoj je poginuo mesenjanski kralj Eufej. Pošto Eufej nije imao dece novoga kralja su izabirali. Ubojica svoje ćerke Aristodem postao je novi kralj. Aristodem je održavao dobre odnose sa saveznicima, Arkadijom, Argosom i Sikionom. Obe strane harale su neprijateljskom teritorijom posebno u vreme žetve. Arkađani su u tim pljačkaškim pohodima pomagali Mesenjanima.

Pete godine Aristodemove vlasti došlo je do velike bitke kod planine Itom, u kojoj su na jednoj strani bili Mesenija, Arkadija i birana vojska iz Argosa i Sikiona. Na drugoj strani su bili Lakademon i Korint. Aristodem je za bitku pripremio strelce i praćkaše i smestio ih u zasedu, a hoplite je izveo u bitku. Kada je mesenjanska i saveznička teško naoružana vojska izdržala prvi udar onda je na dati signal iskočila pokretna lakonaoružana vojska, koja je sa bokova napala spartansku vojsku i naterala ih u beg. Lakonaoružana mesenijska vojska bi napadala i povlačila se, pa ponovo napadala. Spartanska vojska je tada imala velike gubitke.

Sparta je zbog velikih gubitaka izgubila nadu da će pokoriti Meseniju. Pokušali su sa diplomatskim sredstvima, ali nisu uspeli da razbiju savez Mesenije i Arkadije.

Ponovo su se u ratne igre umešala razna proročanstva. Kralj Aristodem je čuo razna proročanstva, a sanjao je i svoju ćerku kako pokazuje rasporenu utrobu. Nakon toga izvršio je samoubistvo. Vladao je 6 godina i nekoliko meseci.

Obeshrabreni Mesenjani su nakon toga izgubili sve generale i većinu važnijih ljudi. Oko 5 meseci održali na planini Itom, a onda su napustili Itom. I tada se okončao rat, koji je trajao 20 godina. Deo stanovništva je pobegao u Sikion, Argos i Arkadiju, sveštenstvo u Elesusinu, a većina se razišla po svojim selima. Sparta je sravnila Itom do temelja, a onda su zauzeli i ostala mesta.

Mesenjani su morali da se zakunu da više neće dizati oružje protiv Sparte.Iako nije određeni neki fiksan danak Mesenjani su otada predavali Sparti po običaju pola poljoprivrednih proizvoda. Kada bi umro kralj ili visoki službenik Sparte morali su Mesenjani doći u crnini na njegov sprovod.

Wikia