Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Hremonidski rat - od 267. do 261. p.n.e.  (Pročitano 2170 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Hremonidski rat - od 267. do 261. p.n.e.
« poslato: 12.11.2013. 13:57 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Apolonov hram je u prvom planu, a Akrokorint je u pozadini na vrh brda

Hremonidski rat predstavlja rat između Makedonije na jednoj strani i Atine, Sparte, nekih grčkih gradova i Egipta na drugoj strani. Rat je trajao od 267. pre Hrista do 261. pre Hrista, a započela ga je Atina da bi se oslobodila od makedonskih garnizona u Atici. Mnogi grčki polisi bili su nezadovoljni zbog makedonske hegemonije u vreme Antigona II Gonate. Koaliciji grčkih gradova pomoć je obećao Ptolemej II Filadelf da bi ograničio pomorsku moć Makedonije. Prve dve godine rata spartanski kralj Arej I pokušavao da se spoji sa atinskom vojskom, ali zbog slabe pomoći od strane Egipta nije uspeo. Nakon Arejeve pogibije Atina je ostala bez saveznika na kopnu, pa je 261. pre Hrista kapitulirala. Antigon II Gonata je tada uspostavio makedonski garnizon u Atini. U Grčkoj je uspostavljena makedonska hegemonija.

Uzroci rata

Hremonidski rat je zbog oskudnih izvora povezan sa mnogim nedoumicama i pitanjima. Hremonid je bio jedan od vođa antimakedonske struje u Atini , koji je predložio da Atina sklopi savez sa Spartom. Najverovatnija godina sklapanja saveza je 268/267. pre Hrista. Saveznici su bili Elida, Ahajci, Tegeja, Mantineja, Orhomen, Figalija, Kafija i neki kritski gradovi. Savez je prvenstveno bio usmeren protiv Makedonije. Uživali su podršku egipatskoga kralja Ptolemeja II Filadelfa, koji je nastojao da ograniči moć Makedonije. Glavnu opasnost vidio je u rastu pomorske moći Makedonije. Atina se nadala da će savezom da povrati Pirej i druga uporišta u Atici, koja su bila pod kontrolom makedonskoga kralja Antigona Gonate. Arej I je tražio način kako da ponovo umesto makedonske uspostavi spartansku hegemoniju na Peloponezu.

Značaj Korinta

Atina i Sparta započele su rat sa Makedonijom, kojom je tada vladao Antigon II Gonata. Antigon je morao da dobije rat da bi zadržao makedonske pozicije u Grčkoj. Najznačajnija Antigonova baza bio je Korint, uz pomoć koga je sprečavao spajanje savezničkih vojski. Jakim garnizonima u Korintu i Atici Antigon je imao veliku prednost u odnosu na spartansku vojsku, koja je imala probleme sa snabdevanjem.

Arejevi pohodi

Najverovatnije je da se rat svodio na tri spartanska pohoda 267, 266 i 265. pre Hrista. Nakon objave rata spartanski kralj Arej I krenuo je 267. pre Hrista u pohod na sever, ali morao je da se vrati zbog nedovoljnoga snabdevanja. Verovatno je došao do Atike, pa se vratio. Antigon Gonata je verovatno po izbijanju rata glavnu pažnju i snage držao u Korintu i Atici. Uz pomoć snaga u Atici držao je Atinu pod opsadom. Tokom 266. pre Hrista Arej je ponovo krenuo sa ciljem da napadne makedonske garnizone u Atici. Tom prilikom pobunili su se u Megari galski najamnici u Antigonovoj službi, što je pomaglo Areju u njegovom pohodu. Ne zna se tačno kada je Antigon zauzeo Megaru, ali najamnike je po svoj prilici koristio prilikom osvajanja Megare. Prilikom opsade grada Megarani su koristili svinje da izazovu paniku među Antigonovim slonovima. Antigon je ugušio galsku pobunu uz veliko krvoproliće i onda je nastavio sa opsadom Atine. Arej je 265. pre Hrista krenuo opet u pohod, ali makedonska vojska je pobedila kraj Korinta, a Arej je u bici izgubio život. Antigon je imao veoma jak obrambeni sistem na korintskoj prevlaci.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Novac Antigona II Gonata

Slaba Ptolemejeva podrška

Ptolemej II Filadelf je relativno malo pomogao svojim saveznicima. Ptolemejeva flota pod komandom Patrokla stigla je verovatno 268/267. pre Hrista na nenastanjeno ostrvo Patroklo, kraj rta Sunija i kraj Laurijuma i utvrdio ga je kao bazu za pomorske operacije. Međutim Pausanija pominje da je Patroklo oklevao da napadne Makedonce i pomogne Areju tokom 267. pre Hrista. Glavna Ptolemejeva pomoć saveznicima dolazila je sa ostrva, a posebno iz Arsinoje na Keosu. Nije jasno zašto je Ptolemejeva podrška bila tako slaba. Moguće je da su ga od Grčke odvratile nezabeležene makedonske pomorske aktivnosti u Maloj Aziji. Uglavnom Ptolemej nije pružio dovoljnu podršku Spartancima da se probiju pored Korinta i pruže pomoć Atinjanima. Za razliku od Ptolemeja Antigon se odlučnije borio. Dirigovao je napadima na Atiku i sprečavao je Areja da svoju vojsku spoji sa atinskom vojskom.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Arej I

Kapitulacija Atine

Atina je kapitulirala 262/261. pre Hrista i to je bio kraj rata. Pod kontrolom Makedonije pored ranije Korinta dospeli su Atina i Atika. Hremonid i Glauk su pobegli u Egipat. Makedonski garnizon je bio postavljen na akropolj, a pored toga bili su na Munihiji, Pireju, Suniju, Salamini , Panaktu i Fili. Antigon Gonata je Atini nametnuo brojna ograničenja. Atina je dobila makedonskoga guvernera. Narodna skupština je morala tražiti od Makedonaca odobrenje za sve odluke. Obustavljeno je kovanje novca. Uvedena je makedonska kontrola luka i brodova i sve to dovodi do ekonomskoga nazadovanja Atine. Vojni poraz Atine poklopio se sa kuturnim nazadovanjem. Zenon iz Kitija je umro krajem Hremonidskoga rata. Tokom 256/255 Atinjanima su nominalno vraćene slobode.