Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Drugi mesenijski rat - 685. do 668. pre n.e.  (Pročitano 1579 puta)

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Drugi mesenijski rat - 685. do 668. pre n.e.
« poslato: 25.09.2014. 14:22 »
Drugi mesenijski rat bio je rat između Mesenije i Sparte. Rat je započeo 39 godina nakon Prvog mesenijskog rata, a trajao je od 685. pre Hrista do 668. pre Hrista. Rat je izbio nakon pobune Mesenjana, koji su bili svedeni na nivo helota. Sparta je pobedila u ratu, pa su Mesenjani ostali u porobljenom statusu helota.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Mesenija

Prvi mesenijski rat trajao je od 743. do 724. pre Hrista. Pre osvajanja Lakonija je bila pregusto naseljena. Sparta je krenula u rat sa Mesenijom da bi proširila teritoriju. Nakon dve decenije rata i spartanske pobede Mesenjani su bili porobljeni kao heloti.

Drugi mesenijski rat izbio je jer su se pobunili stanovnici Mesenije, koji su 39 godina pre toga bili porobljeni i svedeni na status helota. Ustanak je pripremio Aristomen uz podršku Argosa i Arkadije. U to vreme spartanski kraljevi bili su Anaksandar i Anaksidam. Ustanak je započeo 39 godina nakon Prvog mesenijskog rata, tj. 685. pre Hrista. Ustanici i Spartanci sukobili su se u drugoj godini rata 684. pre Hrista u bici kod Dere. Obe strane ušle su u bitku bez saveznika, a bitka je završila neodlučeno.

Nakon bitke Mesenjani su zbog izvanrednih zasluga Aristomena proglasili za kralja Mesenije. Aristomen je bio toliko hrabar da se ušunjao u samu Spartu i ostavio Spartancima poruku u Atininom hramu u Sparti. Njegova smelost je toliko uplašila Spartance, da su se obratili za savet Delfijskom proročištu. Dobili su odgovor da treba da uzmu jednoga savetnika iz Atine. Atinjani su onda Sparti poslali hromog pesnika Tirteja, koji je kasnije postao glavni istorijski izvor za Mesenijske ratove. Tirtej je borbenim pesmama podizao moral spartanske vojske.

U trećoj godini rata 683. pre Hrista odigrala se bitka kod Veprovog groba. Na strani Mesenije bili su Eleja i Arkadija, a dobili su i pomoć iz Argosa i Sikiona. Pridružili su im se i proterani Mesenjani, a među njima najvatreniji su bili oni iz Eleusine. Sparti se pridružila vojska iz Korinta i malo vojske iz Lepreja. Veprov grob, mesto gde se odvijala bitka nalazio se kraj Steniklera u Meseniji. U toj bici pobedio je Aristomen. Nakon što je spartanska vojska pobegla sa bojnog polja Aristomen se zaputio u Lakoniju i oteo im je stoku. U Lakoniji je zarobio i mnogo ljudi i devojaka ugledna i bogata roda. Međutim ranjen je prilikom povratka u Meseniju.

U sledećoj velikoj bici kod Velikog rova pobedila je Sparta. U toj bici Mesenjanima je pomagala Arkadija. Spartanci su podmitili kralja Arkadije Aristokrata. Kada je došlo do bitke Aristokrat je povukao vojsku iz Arkadije, ostavljajući na taj način i levo krilo i centar bez vojske. Sparta je tada veoma lako pobedila.

Aristomen se povukao sa preživelima na planinu Ira. Spartanci su ih tu opkolili, ali otpor se nastavio. Mesenjani su pružali otpor još 11 godina nakon izdaje i poraza kod Velikog rova. Od planine Ira imali su pristup samo do Pilosa i Metona, pa su uspevali da pljačkaju Lakoniju. Pljačkali su hranu, vino, stoku, a ljude i pokretne stvari bi prodavali. Lakademonjani su zbog toga odlučili da ne obrađuju deo Lakonije, koji se graničio sa Mesenijom. Zbog takve odluke došlo je do nemira u samoj Sparti.

Aristomen je lično predvodio neke od upada u Lakoniju. Jednom prilikom Spartanci su zarobili Aristomena zajedno sa jednom grupom i odlučili su da ih bace sa litice, ali Aristomen je uspeo da umakne i da se vrati u svoju bazu na Iri.

Spartanci su iskoristili jednu kišnu noć i tada su uspeli da zauzmu tvrđavu na Iru, koju su branioci zbog nevremena napustili. Kada su Arkađani čuli za zauzimanje Ira naredili su Aristokratu da priskoči u pomoć Meseniji. Međutim Aristokrat je bio potkupljen, pa je odbio da pomogne Meseniji. Aristomen je pokušao da iznenadi Spartu i napadne je dok Spartanci pljačkaju po Meseniji. Ponovo ga je izdao Aristokrat, kojega su onda Arkađani kamenovali kao izdajnika.

Svi zarobljeni Mesenjani bili su ponovo dovedeni u položaj helota. Drugi mesenijski rat okončao se 668. pre Hrista. Deo Mesenjana otišao je na Siciliji, gde su osnovali grad Mesenu, na mestu starog grada Zankle. Aristomen je umro na Rodosu. Nakon gušenja pobune spartansko društvo se još više militarizira. Da bi se sprečile nove pobune stvara se dosta surov sistem usmeren protiv helota.