Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


1. migracije

Istočno Sredozemlje krajem XIII, početkom XII veka p. n. e. zahvaćeno je velikim seobama. Egipat, u vreme vladavine Ramzesa III, ugrožavaju tzv. narodi sa mora. Hetsko carstvo se kloni padu. U ovom periodu razorena je Troja, koja nikad više neće povratiti svoj nekadašnji sjaj.

Mikenska civilizacija nestaje u periodu između 1200 i 1100. godine p. n. e. Populacija nekad moćnih gradova primetno opada sve dok nije nestalo građanske kulture na teritoriji kopnene Grčke. Veliki broj gradova je uništen. Umešnim zanatlijama se gubi trag, jer društvo ne može da ih podržava. Koliko je od mikenske civilizacije zaista izgubljeno? U ovom periodu nestaje Mikensko pismo, poznato još i pod nazivom Linear B. Posledica raspada mikenskog sveta nije samo u gubitku pisma, već dolazi i do prekida globalne komercijalne mreže koju su Mikenjani ostvarili sa teritorijama van kopna. Prestaje trgovina sa Malom Azijom, Bliskim istokom, Egiptom... Interesantno da i gore pomenute zemlje međusobno prekidaju veze. Kako nema trgovine, privreda u Grčkoj nazaduje, jer ova teritorija raspolaže ograničenim resursima. Jedina povoljna okolnost je ta, što u ovom periodu za teritoriju Grčke nije zainteresovana nijedna od većih stranih sila.

Bez pisanih dokumenata teško je utvrditi šta je prouzrokovalo kolaps mikenske civilizacije. Period od pet vekova ostaje misterija, poznata pod nazivom Mračno doba Grčke. Danas je usvojeno mišljenje, što znači da ne mora biti pravilo, da je ovaj period uslovljen usled seobe Doraca, jednog od grčkih plemena.

2. Tradicija o seobi Dorana

Mada jedna grupa naučnika, a među njima i J. Beloh, smatra da su Dorci oduvek naseljavali oblast Peloponeza, antička tradicija ne deli taj stav. O dorskoj seobi svedoče Herodot, Tukidid, Apolodor, Diodor, Pausanije, kao i arheološki nalazi.

Tukidid smatra da su Dorani zauzeli Peloponez osamdesete godine posle pada Troje. Eratosten, koji je živeo u III veku p. n. e., u svom delu Hronologija tvrdi da je Prijamova Troja razorena 1184. godine p. n. e. Ako prihvatimo ovu godinu kao tačnu, sledi da su Dorani nastanili Peloponez oko 1104. godine p. n. e. Atinski govornik Isokrat i njegov učenik Efor (V/IV vek p. n. e) su bili uverenja da je dorska seoba počela 1069. godine p. n. e.

Seoba Doraca je najverovatnije vezana za seobu Tesalaca i Beoćana, koja se, prema Tukididu, odigrala šesdeset godina posle trojanskog rata. Tesalci, predvođeni Heraklidima, napuštaju Tresprotiju, koja se nalazila u južnom Epiru, i naseljavaju oblast koja će po njima dobiti ime Tesalija. Tesalci su potisnuli Beoćane, koji su do tada naseljavali jz. deo Tesalije. Beoćani napuštaju Tesaliju i naseljavaju Kadmejevu zemlju, koja će po njima dobiti ime Beotija.

Herodot u svom delu piše da su Dorani u vreme Deukaliona, savremenika grčkog potopa, stanovali u zemlji Fijotidi (Tesalija), a za vreme Dora u zemlji ispod Ose i Olimpa, zvanoj Histijeotidi. Kad su ih Kadmejci proterali, nastanili su se u oblasti Pinda pod imenom makednoi. Pindar, horski liričar VI/V veka p. n. e., takođe svedoči da su Dorci nastanjivali obronke Pinda. Sa ovog prostora prelaze u Driopidu, koja će potom biti preimenovana u Doridu. U vreme seobe Tesalaca i Beoćana, Dorci, predvođeni Heraklidima, napuštaju Doridu, s ciljem da prodru na Peloponez.

Prodor Doraca na Peloponez antička tradicija objašnjava kao povratak Heraklida. U mitu o Heraklidima održavaju se istorijska zbivanja s kraja II milenijuma p. n. e. vezana za dorsku seobu.

Posle Heraklove smrti, Euristej, vladar Mikene, Tirinta i Mideje i davnašnji neprijatelj Herakla, nastojao je da uništi Heraklovo potomstvo. Heraklidi, bežeći pred gnevom Euristeja, bili su primorani da napuste Peloponez. Antička tradicija razlikuje Dorce od Heraklida. Herakle je ahajski junak, iz Persejevog roda. Egimije, sin rodonačelnika dorskih plemena — Dora, jednom prilikom pozvao je u pomoć Herakla radi zajedničke borbe protiv Lapita. Herakle se odazvao pozivu i u znak zahvalnosti Egimije mu je darovao trećinu svog kraljevstva. Kada je Heraklov sin Hil, posle smrti oca, bio prinuđen da napusti Peloponez, on odlazi na sever Doranima i deli vlast sa Egimijevim sinovima — Pamfilom i Dimanom. Otuda potomci Hila jesu Hileji, a druga dva dorska plemena su Pamfili i Dimani.

Apolodor (II vek p. n. e) svedoči da se Hil, pošto je ubio Euristeja, vratio na Peloponez. Jedna godina je protekla u miru, a sledeće godine razne nesreće su se sručile na Peloponez. Proročište je objavilo da je to krivica Heraklida jer su se pre vremena naselili u očinskoj zemlji. Heraklidi su bili primorani da ponovo napuste Peloponez.

Nije prošlo mnogo vremena a nestrpljivi Hil je prešao preko Istma na Peloponez. Heraklide je sačekao Euristejev naslednik sa velikom vojskom; da ne bi došlo do krvoprolića Hil je predložio da se sukob reši dvobojem i pri tom je obećao da, u slučaju poraza, Heraklidi sto godina neće ponoviti napad na Peloponez. Na dvoboj je izašao Ehem, kralj Tegeje, i ubio je Hila. Pošto je mir sklopljen Heraklidi su napustili Peloponez.

Međutim, Hilovi potomci nisu održali obećanje. Pokušali su da pređu na Peloponez preko Istma, ali su doživeli poraz. Treba pomenuti da su otkopani ostaci odbrambenog zida na Istmu, koji potiče iz XIII veka p. n. e. Prvi pokušaji Doraca da osvoje Peloponez preko Istma datuju se u vreme verovatno pre trojanskog rata.

Posle ovog vremena Heraklidi su neko vreme mirovali. Polibije i Pausanije svedoče da su Dorci ponovo krenuli na Peloponez iz Doride, predvođeni braćom Temenom, Aristodemom i Kresfontom. Odlučili su da ovaj put na Peloponez prodru preko morskog tesnaca između Etolije i Ahaje (Rion i Antirion). Pošto su im bili potrebni brodovi zamolili su za pomoć Lokriđane. Mesto u Lokridi, na kome su građene lađe, nazvano je Naupakt. Ovde je ubijen Aristodem, koji je za sobom ostavio sinove blizance Euristena i Prokla. Čini se da su Dorci zaista prešli iz Etolije u Ahaju kod Riona. Tada se Temen utvrdio u Argolidi, Aristodemovi sinovi u Lakoniji, a Kresfont u Meseniji.

Prva saopštenja o Doranima, koja nalazimo u homerskim poemama, vezana su za ostrva Krit i Rodos. Prema „Odiseji“ Dorani su naselili istočni deo Krita. U drugom pevanju „Ilijade“, iako se Dorani tu ne pominju direktno, nalazi se zanimljiva priča o njihovom vođi Tlepolemu, Heraklovom sinu, koji je zbog nehotičnog ubistva napustio otadžbinu i otplovio na Rodos, gde je osnovao tri dorska grada Jalizos, Lindos i Kamiros.

D. G. Reder, na osnovu navedenog, u „Istoriji stare Grčke“ piše: „Tako bi se mogle rekonstruisati, razume se samo kao verovatne, prve etape dorske seobe: iz južne Makedonije neki Dorani su krenuli na ostrva Krit i Rodos, a drugi, kopnenim putem, u Tesaliju i Epir...

...(pošto) su prešli Krisejski (Korintski) zaliv iz Naupakta prema rtu Riju... bez zadržavanja su prošli Ahaju i Arkadiju (Pausanija, V, 4, 1) i zauzeli najplodnije i najgušće naseljene delove Peloponeza: Argolidu, Lakoniju, Meseniju, a takođe i Istamsku prevlaku.

Osvajanje nove teritorije odvijalo se postepeno... Napad s kopna podržavan je i s mora — brodovima koji su krstarili Egejskim morem. Tako je napad na Korint počeo iskrcavanjem u Soligeji na obali Saronijskog zaliva (Tukidid, IV, 42, 4), a prilikom osvajanja kao uporište Doranima je služio primorski grad Temenij (Pau-sanija, II, 38, 1). Megara je nastanjena mnogo kasnije nego Korint... Dorani su i Argolidu osvajali postepeno. Domaće stanovništvo sačuvalo je svoja građanska prava i obrazovalo dopunske file, koje su se priključile trima dorskim filama. Mirnim putem priključeni su Flinut (Pausanija, II, 38, 1), Trezen (isti 30, 10) i Sikion (isti 6, 5); stanovništvo ovih gradova podelilo je svoja imanja s došljacima, a kasnije se posve slilo sa njima. U drugim slučajevima Ahajci su napuštali svoju domovinu kao što se, na primer, desilo u Epidauru (Pausanija, II, 26, 1 - 2)... Mnogo sporije...odvijalo se osvajanje Lakonije.

U zapadnom delu Peloponeza Dorani su naselili Meseniju... U tradiciji postoji pomen o obrazovanju posebnog dorskog polisa (Stenik-lar) na mesenskoj terito-riji...“.

3. Arheolozi o seobi Dorana

Arheološkim istraživanjima je utvrđeno da su krajem XIII, početkom XII veka p. n. e. gradovi na prostoru kontinentalne Grčke doživeli talas razaranja. Naučnici su došli do tri objašnjenja:

a. Posle trojanskog rata na prostoru kontinentalne Grčke dolazi do unutrašnjih nemira što dovodi do razaranja gradova.

b. Usled promene klime dolazi do migracije stanovništva sa severa na jug, usled čega dolazi do propasti mikenske civilizacije.

c. Invazija jednog ratobornog plemena, u ovom slučaju Doraca, dovodi do uništenja gradova.

Nedostatak prve teorije objasnićemo na primeru grada Pila. Ovaj grad razoren je u periodu kada i svi ostali gradovi mikenske civilizacije. Ako prihvatimo da je došlo do unutrašnjih nemira, obično posle borbi, situacija se manje-više sredi i narod nastavi sa životom. Međutim, Pil više nikad nije ponovo nastanjen. Mnogi drugi gradovi su takođe zauvek napušteni. Malo je verovatno da prva teorija odgovara stvarnom sledu događaja. Međutim, gotovo je privlačno prihvatiti ovakvo objašnjenje: usled promene klime jedan narod napušta svoje stanište i osvaja nova. Tako Dorci su usled nepovoljne klime na severu napustili svoju prapostojbinu i stali zaposedati nove teritorije na jugu. Svojom seobom Dorci pokreću i druga manja plemena. Treba imati na umu da je ovo samo jedna smela pretpostavka.

Dorska seoba trajala je nekoliko decenija, a osvajači su nadirali u talasima. Navedenu pretpostavku potvrđuje tradicija o brojnim prelazima Heraklida preko Istma. Isto tako, arheološkim istraživanjima je utvrđeno da je Mikena razorana u tri navrata: u prvom naletu neprijatelja razorene su samo kuće ispred zidina grada, u drugom naletu, mada je napadnuta, tvrđava je uspela da se održi i u trećem naletu, dakle oko 1150. godine p. n. e., Mikena je konačno uništena.

Seobu Doraca mogli su pokrenuti Brigi, pleme koje je sa severa upalo u Makedoniju i Trakiju, a potom u severnu Grčku.

4. Posledice seobe Dorana

1. Pad mikenske civilizacije

2. Raspored grčkih plemena se gotovo više ne menja
     — Jonci naseljavaju:
          — Atiku, Eubeju
          — Kiklade, Sporada, Hios, Samos
          — Joniju (Lidija i severna Karija)
          — gradovi: Milet, Prijena, Efes, Klazomena, Fokeja, Smirna
     — Eolci naseljavaju:
          — Beotiju, Tesaliju
          — Lemnos, Lezbos (grad Mitilena), Samotraku, Imbros
          — Eoliju (Troada i Mizija
          — gradovi: Antisa, Metimna, Kima Frikonska, Larisa
     — Ahajci naseljavaju:
          — Arkadiju
     — severozapadna plemena naseljavaju:
          — Ahaju, Elidu
          — Etoliju, Akarnaniju, Lokride, Fokidu
     — Dorci naseljavaju:
          — Megaridu, Korintiju, Argolidu, Lakedemoniju, Meseniju
          — Korkiru, Leukadu
          — Kiteru, istočni deo Krita, Kos, Rodos
          — Doridu (južna Karija)
          — gradovi: Knid, Halikarnas.

5. Sudbina starosedeoca

Deo starosedeoca se asimilirao sa došljacima, dok je deo odlučio da napusti svoje staro stanište i naseli novo.
     
Starosedeoci:
     a. Sparta — heloti — Ahajci
     b. Tesalija — penesti — Eolci koji nastanjivali Tesaliju pre dolaska Doraca.
   
Bežanija:
     a. Atika:
          — Tukidid — svi koji su isterivani usled pobune, rata dolaze u Atinu
         — Pausanija — potomci Meleja došli u Atinu
     b. Arkadija
     c. priobalni deo Ahaje
     d. Mesenija, Tragames (?) u blizini Pilosa.

Otpor:
Najviše pobuna bilo je u Lakoniji. Pausanije svedoči o borbi između Doraca i stanovnika grada Amikle, koji se nalazio u blizini Sparte. Otpora je bilo i u Meseniji.